Школски лист

— 79 —

једном и на другом месту дочекани еу са таком предусретљивошћу, да се не може ни посумњати о одобрењу „Учитељског Удружења". Боже дај ! „Н. В." Шта стају у Русији школе? Целокупна државни нрорачун износио је 1898. године : 11,474,049.923 рубље. Од те своте отпада на рачун министарства просвете : 26,440.843 рубље, — 945 356 рубаља више него 1897. г. Од те своте отпада на универзитете : 3,799.100 рубаља, на гимназије 6,358.684 рубље, на реалке и занатлијске школе: 1,989.695 рубаља, на црквене и елементарне школе : 375.392 рубље, на народне основне школе: 2,448 000 рубаља, на учитељске школе и институте : 1,229.970 рубаља, на специјалне учитељске заводе: 1,450.443 рубље. — ЗЗрој ученика у години 1898. био је овај : у 193 гимназије било је: 67.715 ученика, у 46 прогимназија било је 6 974 ученика, у 112 реалака било је: 31.300 ученика, у 10 учитељских завода било је: 689 ученика- у 52 учитељска семинара било је: 3 900 ученика, у другим средњим заводима било је: 1.765 ученика. Свега је било у средњим школама: 112.543 ученика, а за 4074 више него 1897. „Н. В". Р А 3 Н 0. Добротворна Задруга Госпођа Сомборкиња нриредила је 28. анрила т. г. забаву у корист своје благајне. Из одабраног програма ове забаве, наноменућемо, да је задрузин тајник г. Јован Живојновић проФесор учитељске школе сомборске, отворио забаву веома смишљеним, красним и полета пуним говором, у којем Је пред сакупљеном отменом публиком говорио о важности учитељске службе и учитеља као радника на народној нам просвети, те у свези с тиме предочио је, како је од неопходне важности, да се за приправнике учитељског звања оснује овде у Сомбору конвикат или алумнеум. Иницијативу својега вредног тајника, по овој замисли, вољно и одушевљено је прихватила племенита женска задруга овдашња и већ се и нарочитим позивом обратила на све женске задругс наше, да размисле о овој ствари, и по томе да у своме делокругу донринесу колико је потребно моралних и материјалних жртава, да се ова узвишена и човекољубива, а с обзиром на нас и родољубива замисао у живот снроведе. Пушење и његове посљедице. У Енглеској су опазили код иначе ведре школске деце од 8 —15 година, да су бледа и болешљива и да немају анетита. Истраживајући узроке овоме испоставило се, да су та деца ревносни пушачи. Усљед тога енглеска штампа заступа мишљење, да свој деци до 16 година треба забранити пушење законом. Такав закон постоји већ од дужег времена у америчким Савезним Државама, који је од веома благотворног дејства. По једној наредби градског судца у Мопа1 Уегпоп-у мора се сваки дечак ухапеити, ако се нађе да пуши на улици. И ту не помаже никакво посредовање љегових родитеља; дечак мора досуђено му време одседети у затвору о сухом хлебу и води. После овакове казне обично се излече младе духанџије од рђаве и но здравље штетне навике пушења. „Н".