Школски лист
— 114
Научно образован и извежбан наставник ради по иедагошком такту. Он има непрестано пред очима васпитне смерово, које треба постићи. па према томе лако, брзо и поуздано бира, у разним приликама и моментима, најзгодније начине и најподеснија средства: дидактичка, ходегетичка и дисциплинска, не губећи никад из вида општих васпитних начела. А учитељ нрактичар ради као мајстор: држи се онога што је прописано ; стара се да доврши своје предмете према одређеним програмима; труди се да постигне макар само спољни успех, да би задовољио туђе захтеве, а не своје научно уверење. При том он употребљава разне начине и разна средства према своме субјективноме нахођењу, или се држи школске традиције, или уобичајеног начина, без самосталне критике. — Правоме, стручноме педагогу даје искуство повода за пречишћавање и утврђивање педагошке теорије; а другоме. обичноме наставнику служи оно само као олакшица у механичком раду, који је без интереса и за њега и за ученике. За вештину образовања тражи се, поред стручне спреме из наука и вештина, још и нарочита, педагошка извежбаност. Није довољно знати и неки наставни предмег, него је потребно и умети га јасно и вешто предавати. Ова се вештина прилагођује према разним ступњевима образовања; тако нпр. она се друкчије показује у основној школи, а друкчије у гимназији, тј. друкчије се предаје у једној школи, а друкчије у другој школи. Према томе се пишу и различни уџбеници за разне школе. Педагог теоричар пре ће доћи до педагошке уметности, него школски практичар до педагошке науке. Краћи је и поузданији је пут од теорије к пракси, него од праксе к теорији, јер је идеја савршенија од дела. Педагошка теорија даје идеални план образовања, који се школским радом само делимично остварује. Обрнут је пут често лутање, рад без плана и без смисла. — Сад ое траже научна основа и научна спрема и за обичне, релативно просте вештине, као што је земљорадња; а то се још више захтева у педагошкој виштини, која обрађује најтежи предмет — образујући живи, покретљиви и већ за рана различно диспоновани дух младих људи. С тога се у новије време полаже м^ого на ФилосоФСко -педагошку спрему наставника основних и средњих школа, и тражи се од једних и других университетско образовање. * Пошто се педагошка наука непрестано усавршује, то се, с њом упоредо, мора усавршивати и педагошка вештинф Отуда је