Школски лист
— 180 —
непознато место или неки непознат предео, него по оним местима и пределима, које познаје из личнога ироматрања. Зато је врло важно, да се положи чврст темељ за доцнију геограФијску наставу у проучавању домовине. в) Метод је овде претежно аналитички , а облик је предавања већином диалошпи: посматра се или у самој природи, или на карти и глобу део по део, на се то после саставља у веће целине. При показивању учитељ обраћа пажњу ученицима на оно што је важно и разговара се с њима о том. И кад им он описуЈО п представља непознату земљу, опет се служи аналитичко-индуктивним методом, који овде добива облик конструктивнога и комааративнога начина, кад учитељ црта на табеи нешто ново и кад то, ради веће јаснооти, пореди с оним што је ученицима познато. г) Главна су наставна средства : проматрање и мерсње, цртање, и карте, глоб и слике, уџбеници и путописи. — Проматрање бива нарочито у школским екскурсијама. За сваку екскурсију треба унапред направити алан, који треба и ученицима саопштити, те да раније знају, куда ће ићи, колико ће провести у школској шетњи или на заједничком путу и шта ће том приликом посматрати и проучавати. После, за путовање треба спремити за рана све што је потребно за живот и за наставни рад. У шетњи и на путу мора владати добар иоредак • зато је потрсбан непрекидни надзор над ученицима; учитељима помажу у том редари. Онде где се застане, обраћа се аажња ученицима на оно што је вредно да виде и упознају, даје им се упутство за ортјеитовање и још се по нешто црта и бележи и неке се ствари скуаљају и чувају за школске збирке На састанцима с ученицима из других школа праве путници иознанство , утврђују пријатељство и договарају се о међусобној иреиисци. — По повратку с пута, <>брпђује се стечено искуство , које је сад нов, поуздан темељ за даљу геограФијску наставу. Тако добивена грађа згодно се употребљава и за иисмене радове , школске и домаће. — Овакве екскурсије вреде за образовање више него многа предавања у самој школи ; зато их треба често приређивати и то кад је лепо време. Мерење је такође врло важно средство за геограФСко схватање. Ученици треба да измере тачно учионицу, школску зграду, двориште, башту, те да тако поступно дођу до конкретнога појма о једном квадратном километру, који ће им после служити као основа за схватање већих површина при упознавању појединих