Школски лист

— 162 -

дине, и носилац те светлости што у напредак дал>е одмиче, све то јаче разгања ту таму, шири светлост, а иомоћу те светлости промиче напредак народу нашему у предели ови. Можда би начела модерне педагогике и дух напредног дидактичко-методичког поступања — којега је Натошевић први међу нами Шеоге&се заступао — у погледу остварења остао р1ит с1енГ(1ег1ит овога великана, да га Вукикевик ни]е унео у српску учитељску школу, за њега придобио, одушевио и у њему упутио приправнике учитељске службе, који га касније у наставу школе наше применише. Дух опачине модернога материјализма, на штету религије и морала, можда би нам још више и јаче отровао народни организам, да није узоритим хришћанским врлинама: вером, љубављу и надом на .Бога украшени Вукикевик, у срцима поверенога му српског учитељског подмлатка кроз четрдесет и седам година рада побу^ивао ревност за веру хришћанску, примером га својим учио делима љубави хришћанске, а у многим горким и чемерним часовима живота својега, својом бадрошћу показивао му како се треба у Бога уздати и о милоср^у његову не сумњати. Две трекине дуга низа седамдесетогодишњег благословеног живота свога, пренео ]е Н. Та. Вукикевик на жртву слави имена Божјег, користи и напретку народу српскога. Животом, речју и делом, промицао је он свугде интересе народа нашега, дизао му понос и углед пред светом страним који нас окружава. С тога му и сви искрени пријатељи народне просвете и напретка, признају заслуге те, и обасипају га хвалом и признањем. Без мале изнимке целокупно овострано српско учитељство, његов је духовни рукосад, који се с пијететом и благодарношку сека свога прија-