Школски лист

— 163 —

теља, наставника и духовнога оца Нидоде Ђ. Вукикевића. Али — на жалост — као што у опште у делима и поступцима људским нема апсолутна савршенства, тако је и племенит одношај српског овостраног учитељства ирема своме великану-добротвору Вукићевику, ломућен неблагодарношку неколицине синова му духовних код којих је, поред све његове несебичности, поред свог његовог идеализма, ееме благо које је сејао, падало на земљу неплодну, и који му за поклоњени босиок враћаху и враћају горким пеленом. Но он свестан своје цељи и уверен о ваљаности правца и начииа којом ју жели остварити, а подражавајуки примеру Спаситеља Христа, не страши се од вике и помаме евојих непријатеља и неблагодарних синова, челик вољом, ведрим умом, светлим образом ходи и даље, дела и делаке на славу, и корист народа српскога, негујуки и дајуки му здрав по разуму, благородан по срцу и идеалан по тежњама учитељски подмладак, који ће школу народну с путем ње и чланове народа нам учити, руководити и одушевљавати за све лепо, узвишено, свето. Па када га такова и сада о седамдесетогодишњици му гледамо у нашој среднни, из дубине срдаца нам се уздиже молитва благодарности Створитељу: Оче! у чијој су руци времена и лета, хвала Ти на дару, што народу нашем подари овака ревна трудбеника, школи и учитељству овака искрена оца и пријатеља. Подржи нам га још дуго и много, Имену Твоме на славу, школи нам народној на дику ! Живео: Никола Ђ. ВукиИевиИ Живео! % Поменутога дана, 6. новембра — после службе Божје гхримао је слављеник поздраве и искрена честитања у својему дому. На првоме месту учинио му је подворење проФесорски збор учитељске школе на челу с проФесором г. Митом Калићем који је слављеника поздравио следећим, красним и језгровитим говором :