Школски лист

164 —

I

Високоблагородни Госиодине! Нагоњен пијететом према засдугама Вашим, стеченим, на пољу препорођаја наше народне школе и методичке наставе, као и на пољу васпитања српских, учитељских нараштаја, проФесорски збор мушке и женске приправничке школе, који има срећу под старешинством Вашим на просвети народној да ревно дела, није могао пропустити ову згоду а да Вам дан седамдесетогодишњице, осећајима признања, осећајима висока поштовања и оданости искрено не поздрави! Седамдесет година су, и у животу једног сасма обична човека епохалан догађај, који се у скромном кругу породице његове свечано прославља. Како ли је тек значајан дан тај у животу чувена и виђена човека што је половину века само у научну спрему уложио за високи позив свој ? Тај дан не може неоиажен проћи а да општу пажњу на себе не сврати; јер дан тај ниЈе само Ваш, него и наш; то је дан читавог учитељства српског, дан који се у културној историји нашој светлим словима бележи; јер нам даде човека висока духа, ума бистра, труда неуморна и одушевљена за наставом и просветом народном, који је омладину заносио љубављу према Српству према цркви православној и мучном учитељском раду. Високоучени Господине! Иаш народ није у стању, да материјално награди заолужне мужеве своје; али је у -стању, да у виду признања моралан дуг одужи великанима народним. <1а и ми сатрудбеници и поштоваоци Ваши удружисмо се у тој пријатној дужности, да Вам у облику скромна честитања, неувели венац наших жеља предамо с том топлом молитвом: нека Вас преблаги Бог још дуго здрава и вољна поживи на дику и понос просветним заводима нашим, и испуни нам ту радосну жељу, да Вам као Ностору школе народне, и педесетогодишњицу рада и делања Вашег, достојно прославимо. Живео ! После тога се слављеник срдачно захвалио својим сатрудбеницима по служби на пажњи и поздраву. Иза проФесорског колегијума приступио је учитељскп збор м. основних школа на челу с учитељем г. Стеваном Арсеновићем, који је бираним речма поздравио слављенику седамдесети рођен дан, нагласивши особито одликовање, чаот и радост овога збора, што је срећан, да старешину и духовнога оца овостранога нам српскога учитељства, има за свога дејствитељнога члана, као управитеља! — На овоме поздраву слављеник се одушевљено захвалио,