Школски лист

био у првој (и јединој) љубави својој несретан, па за то се нше о хтео женити. Владан није никад марио за ведика друштва, нарочито је избегавао друштва у Карловцу. За време окупације Босне и Херцеговине мржња Хрвата на Србе дотерала је била до права лудила. Требала је „по поруци са стране да се створи „Велика Хрватска," а да то буде, адора се претходно прегазити све, што је српско, што српски мисли и српски осећа. Да је ово политичко стање у оно доба у исгини страшно било, доказ нам је говор покојног епи* скопа ТеоФана у српској православној цркви у Карловцу 1877. на дан св. Три Јерарха, кад је српска црквена општина приредила прославу „Стогодишњице рођења епископа-песника Дукијана." Епископ ТеоФан изговорио је иначе красну беседу, поређујући Дукијана са Светим Јерарсима, али у целој беседи није се усудио, да као српски владика у српској цркви бар једанпут изрече реч „Србин" или „српски," јер је у цркви био присутан и син Бана Мажурића, онда поджупан у Карловцу. Па ипак у то „бесно политичко доба" Владан се уз управитеља свога највише заузимао, да се Хрватице примају за ученице у српску учитељску школу, и то из два разлога: 1. Хрвати су усвојили српски народни језик за свој књижевни језик, па нека им дамо прилике, да га науче као и Срби добро и лепо говорити. 2. Политички јаз између Срба и Хрвата није природан, јер мржња међу браћом пије никад природна, а Срби и Хрвати јесу у истини рођена браћа. Са таквим идејама је покојник живео и доживео, да буде наотавник Српкињама и Хрватицама, те живим сведоком, да Српство и Хрватство није једно другом на путу, једно и друго само је на путу неком трећем, четвртом, петбм итд. У учитељству српском уз неумрлога Ивана Филиповића Владан је са тога гледишта идеална слика наша. Занимљив је био Владанов живот у „школској зборници." Пушио је као Турчин, само не чибук, него цигаретле. Ако се случајно поречкали проФесори о облику или значењу какве речи или о нагласку њеном, онда је Владан био у елементу своме, изрицао је суд свој, али такав, који нема даље апелације. Огромну своју библиотеку (око 2(1.000 свезака) поклонио је пред смрт своју Српској Матици, Српској Гимназији у Нов. Саду и Српској Женској Учитељској ПГколи у Карловцу.