Школски лист

— 187 —

Смрћу Владановом изгубида је српска учитељска школа у Карловцу снагу, какву само векови рађају, а српски народ славиће рад свога сина Владана као што слави рад синова својих Караџгка и Даничића. — р —

ЈДЕНА БЛАГОДАРНОСТ. На дан св. Архангела Михаила ове године као на седамдесети дан мога рођења и од тога дана све до мог крсног имена примио сам ја многе усмене, брзојавне и писмене поздраве од високопреосвештене господе епископа и великодостојника српских, од знатних школских мужева, проФесорских и учитељских зборова и од бивших мојих и садашњих ученика и ученида, као и од мојих поштоватеља и пуијатеља скоро из свију српских крајева. Пошто ми моји званични послови недопуштају да свакоме иојединце захвалим на указаној ми љубави то ево сада путем „Школскога ЈГиста" јавно благодарим свима, који су се мене овом приликом сетили и мени седамдесетогодишњицу школи српској и народу српском посвећеног трудног живота мог честитати изволели. Благодарећи овим мојим високоштованим поштоватељима и пријатељима, колегама и бившим ученицима и ученицама а сада честитим учитељима и учитељицама на доброти и љубави, коју ми указаше; ја им свима честитам наступајуће светле празнике и ново 1901. љето и почетак дгадесстога столећа и искрено им желим да и дуже и боље послуже народу српском него што сам ја за дуга века мога послужити могао! У Сомбору, на Бадњи дан 1900. Никола ђ. ВукиЂевић, српских учитељских школа сомборских најстарији проФесор и управитељ и привр. ааменик гл. шк. известиоца. Р А 3 Н 0. Исправак. У броју 9. овога листа у чланку Тодор Димић на страни 189. у реду 14. и 15. од горе стоји „незнамдасам кога за иријатеља имао" — што треба исправити овако : „не знам да сам кога за неаријатеља имао." Свижа нашим велештоваииж сарадницижа и претплатницима желимо благословено ступање у ново, двадесего столеће и сретну нову годину 1901.