Школски лист

Не представе, појмови и апстрактне идеје, него осећаји, које љубав материнска рађа у нама, подстичу нас, да се морадно усавршујемо. С тога и даје Песталоције тодику важност породичном животу у погледу васпитном, с тога и цени Песталоције праву матер, као најплеменитији створ на земљи наЈвише. „Школско васпитање, ако не обухвата целокупни дух човечији, којег ваља васпитати, и ако истом васпитању као подлога не служи домаће васпитање, у мојима очима не вреди ништа, јер то је управо нека вештачки измишљена метода, како да се закржљави род људски." У крилу ове љубави, која му живота даје, напредује дете постепено у знању и мишљењу, стиче разне представе и појмове, развија се, док не постане најзад бићем, које је свесно шго ваља да ради и чини у животу. Једино прави пут стицању овога знања јесте: очигледност. Учење простих речи без стварних слика и представа Песталоције сматра највећим грехом, што се само може учинити односно душевног развитка детињег. Очигледност назива Песталоције основом свега нашег знања ; али он не схваћа ту реч у најужем смислу и не односи је само на око, него под очигледношћу у најширем смислу разуме све оно, што смо у животу непосредно осетили и примили у душу своју. „Сваки акт љубави, пожртвовања и верности, који је дете у родитељској кући видело, сваки акт побожности, које је опазило," све то спада у обим очигледности. Без такова посматрања, врлине у души детињој развијати немогуће је. С тога. и даје Песталоције самој настави много мању вредност, него други педагози. Служи ли настави јасно посматрање Фактичног живота за основ у том погледу, може она тек тада са успехом утицати на душу детињу, иначе не. — Нису просте речи, већ на свако пожртвовање готова љубав, рад и дела човечија, која служе врлини и моралу, могу бити главни Фактори и чињенице образовања људског ; њима ваља тек да сљедују речи, којима означујемо само стечено искуство своје, а на основу тек ових могу се у души човечијој развијати нови појмови и идеје. Само овим начином може васпитач постићи смер свога рада, који Песталоције своди у ове речи: „Задатак васпитања јесте: развијање свих способности и снага човечијих до моралног савршенства, карактера." (Наставиће ое.)