Школски лист

83 —

тај човек ненарушивог реда у животу, прекинуо је шта више своје регуларне гаетње, да би ирочитао „Емила." Књига та изазвала је читаву револуцију у назорима. А у чему се налазила сила тога утицаја? Оставићемо овде на страну морални живот Русоа, који би га могао пре свим другим учинити, но никако не реФорматором системе васпитања. Занимаћемо се овом приликом само његовим идејама. Он је прешао педагогици од социалне политике. Академија у Дижону расписала је награду за расправу питања: да ли су успеси у вештини и науци кориотили поправљању морала ? Русо је одговорио на то питање 1750. год. негирајући, и добио је награду. Висина образовања, доказивао је он, свагда је уз знатно опадање морала. То доказује историја Грчке, Рима и Француске. Образовање даје само спољашњи изглед врлини, али саме врлине губе се према томе, како се над хоризонтом диже сунце просвете. Изречени Факат истинит је, али објашнење његово можно је. Вештине и науке саме по себи не чине поквареност, већ злоупотреба њих. То му је већ ЈГесинг приметио. Иначе би варварство било благословом, а незнање — спасењем људи. Није тешко схватити, како је Русо дошао до тог свог парадокса. Образовање тога доба беше грозно и у опће распуштено, те је у многом ишло на руку прикривању неморалности. С тога не без основа могло се спасење видети само у удаљености од те лажне културе и у повраћању чистој првобитној природи. То је и постало девизом Русоа. Природно стање по њему јесте рај; првородни грех састојао се наиме у томе, што су људи изашли из тог стања. У том се и састоји извор свих друштвених зала, а пре свега оних зала, који су узрок неједнакости међу људима. Ту мисао развијао је Русо у другој својој расправи. То беше нов задатак за расписану награду дижонске академије, који је он такође обрађивао и гласио је : „Узроци неједнакости међу људима" (1754.) природно стање људи он слика онако, како му се оно представљало и то, по његовом властитом признању, независно од свих Факата историје т. ј. као машту. Људи у том стању, по његовом сликању, живели су као животиње, састајали се кад им се свидело, па се исто тако опет по вољи лако и растављали. За брак нису знали; децу су хранили док је то било нужно; кад су деца сама себи могла набављати храну, она се удаљаваху од родитеља. „Није дуго трајало, те мати и дете не знађаху више једно друго." 0 оцу није могло бити