Школски лист

1

— 87 —

знања мора се признати потпуно -неприродна природа. А у свему томе видимо први основ рационалистичког гледишта: одлучење личности од друштва, коме она припада, из самих недара породице, да би је тако тобоже поставили на властите ноге. Уједно с тим у свези је и друго њихово основно држање, а наиме одрицање првородног греха, с тога, што то није ништа друго, до ли одлучење од моралног својства човечјег рода. Русо почиње свога Емила речима: „Из руку Творца излази све дивно; у рукама људи све се квари." Дакле, добар од природе дужан је човек, у колико је могуће, одлучити се од опћења с другим људима, да се не би покварио. Као дакле да сви пороци и заблуде долазе само с поља. Да из срца излазе зле мисли, о томе он ништа не зна, а међу тим он би то врло добро могао дознати из свог властитог живота. Ако је човек по природи добар, то би се и морал морао развијати такођер чисто природним путем. Из природне самољубави развијају се сви племенити нагони човечјега срца. „Зар природна самољубав" — вели савојски викар у „Емилу" — „не сили поштовати онога, који нас штити, и љубити онога, који нам жели добра?" То значи оснивати морал на егоистичком рачунању, што сведочи о врло сумњивом моралу. А томе одговара и религија Русовљева. Своје религиозне мислн изложио је он у исповедању вере савојског викара. То је знаменити одељак његова Емила, и тамо ћемо наћи дивних посебних места, разбацане трагове пређашњих утисака. Но у целом тамо се проповеда само природна религија, не рзлигија примирења и избавлења, не позитивна религија историјског хришћанства, већ. продукт властитих мисли, до ког се дошло путем просте апстракције. Таковом религијом могло би се задовољити само у том случају, ако не би признавали греха. Ту дакле имамо већ други принцип рационализма не признавање греха. Најпосле, ако се сав живот ограничава природом, то сходно тој главној тачци тога гледишта све се расматра према томе, да ли можемо и у колико можемо користити се њоме у свом свакидашњем животу. Ако се идеал састоји у томе, да се буде евоје врсте Робинзоном Крузо у човечјем друштву, то тада морамо бити спремљени на самопомагање себе у свим приликама. Главна дакле тачка гледишта при суђењу о предметима образовања, састоји се у одређењу њихове корисности. И баш та страна Русовљеве педагогике разрађена је била његовим наследницима у Немачкој.