Школски лист

— 125 —

са нејаком децом — сирочади — шта би је одржало, да није чисте и искрене вере у Бога? Зато још у раном детињству улевајте им у срце побожност и веру у Бога, од кога добијамо све што нам је за живот нужно и коме имамо за сва та добра да благодаримо. Учимо децу од малена да се моле Богу, јер је молитва од великог утицаја на побожност. Но будимо на опрезу да са великом и прекомерном побожношћу не васпитамо лицемере. Зато учимо децу разумљивим молитвама, које они могу схватити и разумети. Навикавајмо их, да с Богом говоре, као са родител>ем, коме имају да благодаре за сва добра, која од њега моле и која им Он милостиво даје. Немојмо допустити, да се у деци развије мржња наспрам друге вероиоповести, већ их учимо, да свачију веру поштују, јер сви се једном Богу молимо, само сваки другом језику. Својој вери да су верни и ни зашто да је не дају, па ма и глава у питању била, али и туђу нека не исмевају. Тим ћемо начином спречити ону вечиту мржњу, која постоји толико векова међу народима разних вера. Нарочито женску децу, треба овом васпитавати, јер она су племенита и осетљива срца, за које пријања све што је лепо, племенито и узвишено. Њима дакле пружимо чисту и праву побожност. Безбожна жена губи своју чедност и образ, те није вредна, да буде васпитач деце и друштва. Са побожношћу је скопчано милосрје. Зато учимо наше кћори да буду милосрдне, да умеју сажаљевати сиротињу и болеснике и да за оваке сву своју снагу жртвовати знају. Обавестимо их, да је сваки човек Божије створење, да нам је брат, те нам је онда дуЖност, да помажемо нарочито оне, који нашој народности припадају. Ово је једна од најлепших врлина, која треба да краси сваку Српкињу. Треба их учити, да је грех мучити животиње, да је то нечовечно. Овде нам се пружа широко поље да у разним причама оплеменимо чувство, срце и нарав детета, које је највеће благо и чију вредност доста проценити не можемо. Треба се трудити да племенито срце буде основ душе женскиња, јер јер то њој много вишо потребно него мушкарцу, пошто је она позвана, да породици, мужу и деци учини овај живот пријатним. Ко добро срце има, тај је увек задовољан, не тужи се на тегобе, јер анђео хранитељ, душа и добро срце чини сношљивом судбу човечју.