Школски лист

— 127 —

тачно извршивање дужности и не допуштајмо, да се због какве забаве и уживања иста пренебегне. Лепа врлина код женске је још и штедња, јер од ње зависи материјални опстанак породице. Није дакле добро изгубити из вида сва она срества, која служе за развиће штедње. Тако је добро кад још за младости девојка сама управља новцем и о њему књигу води. Само морамо бити јако смотрени, јер женско хоће лако да падне у претераност, да постане раскошна или тврдица. Обоје су велике погрешке. И почне ли се једна или друга јављати, у клици је треба угушити. Тако нпр. распикућу треба предупредити тим, ако је пустимо, да игра активну. улогу у домазлуку, да увиди како много коштају непотребне ствари за кућу, па ће после боље умети и знати поштовати новац, предочити јој шта је потребно а шта није. Ако пак нагиње тврдичлуку, треба је за времена упозорити на речи Фенелона: што грамзивошку добијемо, мало је; али што за то време од иоштења изгубимо, мпого је!" Са штедњом је у свези умереност, која не треба да је само у јелу и оделу, већ у свачему. За образовање ових врлина позвана је у првом реду мати, да лепим примером предњачи. Бадава би хтела мати, да јој је кћи побожна, ако сама није и Богу се не моли ; бадава опомиње кћер, да је милосрдна, кад је она немилостива спрам људи и животиња; бадава би хтела, да јој је кћи добра и племенита срца и благе нарави, кад је она одвратна. Бадава се труди, да јој кћи буде проста и без икаквог приговора васпитана, кад сама за празним уживањем трчи и само у спољашњем уживању налази радости 5 бадава упозорује кћер на уредност и чистоту и на извршивање дужности, кад јој сама не предњачи добрим примером. Све ове врлине треба да красе сваку српску женскињу, а поред овога још и оно, што је најсветија дужност Српкиње, а то је: да схвати своју дужност као супруге, као добре матере. У овом треба да је свака мати учитељ свога женског детета. Не треба јој ништа затајати, како се после не би догађали несретни догађаји, који би проузроковали рђав живот, па и саму смрт. Девојкама подајмо да читају књиге познате садржине и никад не допуштајмо да читају онаке књиге, чија је садржина двосмислена, јер би се од рђавих књига душа девојачка заразила. Нека читају дела у којима се цртају светли и чврсти карактери Срп-