Школски лист

— 128 —

кин>а, у којима се уздиже љубав женских спрам рода свога $ своје отаџбине — једном речју онаке књиге, које ће је васпитати, као добру Српкињу и патриоткињу, а таке су нам женске врло потребне, ако хоћемо да се у данашњем времену одржимо. Бирајмо им добре другарице. Само их пуштајмо, да се са онакима друже у које смо поуздани, да их неће са доброг нута свести. Човек је друштвено биће, воли да је у друштву, то је његов природни нагон, зато негујмо дружевност код младих девојака, водимо их у друштва, на забаве, јер је и то од утицаја на спољње изображење, само пазимо да ово не пређе у претерано уживање. Ако овим начином будемо тежили, да горе споменуте врлине у души девојачкој развијемо, онда чинимо срећним породицу и друштво, које ће она Једном основати, а таких више породица учиниће сретним један цео народ, јер ваљане и честите породице су добробит отаџбине и чопечанства. Долово, 1901. год. Посрбио: М. Новаковић, учитељ.

* ХО ДА ПОДЦЈЕ НАУКУ ВЕРЕ У ПРАВОСЛАВНИ® СРПСКИШ 0СН0ВЕИ1 ШКОЛАМА ? I. Исус Христос благи Спаситељ и Откупитељ рода људскога завршивши на земљи стварну (објективну) страну божанствене економије у погледу људскога спасења и узневши се на небо, поверио је благодетно руковођење људи ка вечноме спасењу својим апостолима, преневши на н.их и своју тројаку пастирску власт: власт учегш , свештенодејствовања и уарављаља над верпима (Мат. 28, 18—20). Власт ову пренели су апостоли на своје прејемнике и насљеднике по служби (I. Петр. 5. 2), те је она и до данашњега дана неокрњено сачувана у цркви Христовој у тајни свештенства. Речма: „ идите научите све народе" (Мат. 28. 19.) у првоме је реду поверена свештенству власт ароиоведања слова Божјега и поучавања верних у истикама слова Божјега. Но сем власти, тим речма је свештенству наложена и света дужност , да обучава људе у верским истинама. Ту своју власт и ту своју дужност свештенство не сме и не може скинути са себе, а да се тешко не огреши о свети смер својега позива.