Школски лист

— 129 —

Поменуту прву и најсветију дужност свештеничке службе има да врши свештенство двојаким начином, и то обучавањем малољетнпх у вери — под којима се разумеју некрштени, које треба за крштење спремити и хришКанска деца — и аоучавањем аупољетних т. ј. оних који су у основним верским истинама обучени и благодаћу утврђсни, усљед чега се и пастирско деловање свештеничко у пркоме реду назив;> катихетичким а у другоме омилитичким* На основу дакле божанскога права, обучавање људи у вери — били ови мало- или пунољетни — јесте битни саставни део пастирске службе свештеничке и позива свештеничког, те су према томе једино и искључиво свештениди позвани, да свугде т. ј. и у храму, и у школи, и на дому, и на сваком месту, поучавају верне у вери и њезиним истинама. „Уредба за српске народне школе" у митрополији Карловачкој од године 1872. §§. 18. и 23. поверава и у дужност ставља учитељу вероисповедне нам основне школе, да овај предаје наставу у вери и хришћанском благочашћу ученицима своје школе, те тиме одузима то право од свештенства. Поменути параграФИ уредбе те, која је донесена по нашем Црквено-Народном Сабору, добили су ГтрНо!1;е пристанак јерархије, која је како у Сабору, а тако исто и пре Сабора, могла ставити свој ^еГо, у интересу обране и очувања најкардиналнијега права и најсветијега позива својега, те спречити да се исти преда и повери непосвећенима, лајицима. Огрешио бих се о правичност. када бих категорички тврдио, да су тадањи чланови Светога Синода, као и остали свештени чланови Црквено-Народнога Сабора, били кратковиди или необазриви, када су тако — привидно бар олако — дозволили, да се власт обучавања и упућивања верних у верским истинама и побожном хришћанском животу у нашој хришћанској православној српској основној школи иреда у руке људима световњацима. Познат ми је дух рада тих мужева, а особито чланова Светога Синода, за које знам, да су истински и одлучно стајали на браничу необоривих права цркве и јерархије јој, те с тога не могу накако бити тога уверења, да су недостатак ширег и дубљег погледа на права и дужности својега позива, односно малодушност у обрани својих права и равнодушност према вршењу својих дужности били узроци, због којих је предавање науке вере у нашим основним школама предано учитељима световњацима. Напротив смело могу тврдити, да су ти

*) В. 8 с ћ и с ћ Ј. А 1е1к1ра82{огко(Ја8*ап кегдкопуте I. §. 38. стр. 96.