Школски лист

— 146 —

поглављу раоправе госп. Мите Нешковића „0 управи и надзору школском" год. 1885. — и то у правцу диаметрално противном са схватањем г. Лотића. Па ипак акција г. Лотића није усамљена. Познато ми је и то, да и у кругу свештеничком постоји покрет у правцу предлога г. Лотића. Високопречасни архимандрит и проФезор богословије др. Г. Летић од неколико година амо одушевљава свештеничке кандидате, да преузму у своје руке службу катихетску у свима основним школама. Претходи им примером својим, у колико их не упознаје само са теоријом педагогије и катихетике, него и сам седи с њима недељно по чечир часа у прашњавом школском ваздуху, предавајући сам и надзиравајући катихизирање богослова. И мисао његова налази све више присташа у колу млаће генерације свештеничке. Имао сам прилике у овом пррдмету говорити са више богослова и млађих свештеника, и уверио сам се, да реч њихова проФесора није пала на камен. Према томе предлог г. Лотића био би врло лако остварљив. Учитељи ево нуде, а свештеници ишту и примају, — и промена би била готова. Али ја, као учитељ налазим, да је предлог г. Лотића основан на разлозима веома једностраним и погрешним, те да би извођењем тога предлога била како школа са гледишта чисто педагошког, тако и учитељство са становишта свога сталешког угледа — у великој штети ! Циљ ових редака је, да докажем своју тврдњу. Г. Лотић навађа за разлоге предаје катихизирања свешгенству: преоптерећеност учитеља 1. градивом важеће наставне оснопе 2. дужностима, које га терете као видног члана друштва нам, а које потребује и учитељску интензивну сарадњу. Усгупањем катихизиса нада се г. Лотић, да би се постигла „разумна подела наставне грађе," као и да би се дошло „до потребног времена," у коме би се остали школски предмети рационалније могли обрађиваги. У томе се слажем са г. Лотићем, да је данашња . Наставна основа" нарочито за неподељенс школе преопширна, те у целости неизведљива. (? Ур.). Али високоставни Школски Савет, као највиша школска власт наша, нигде није побио мишлење, да се данашња „Наставна основа" наша има сматрати као максимум градива, које се има у нашим школама обрадити. Локалну примену исте „Наставне основе" може сваки учитељ извести према специалним околностима, у којима му се школа налази израдом „Специалног наставног плана," који, када је и од сл. Еаархијског Школ-