Школски лист

— 147 —

ског Одбора одобрен, штити учитеља против свих личних ћефова. Према томе увек остаје учитељу законити пут редуковања наставног градива у обиму изведљивости за време од 25 часова седмичног школског рада,* од кога времена није дужан више радити, а што се још не сме преоптерећеношћу назвати. Но све кад би се извела предаја катихизације свештенству, нема сумње, да би за науку о вери морали и на даље уступити баш први час предавања, дакле од 8—9 часова. То излази из природе саме ствари, јер у вероисповедним школама од катихизиса нема важнијег предмета, те му по томе одговара време, док су деца најсвежија. Учитељима би дакле остало за обраду свих осталих предмета — као и до сад — дневно 4 часа. Не видим дакле, да би се тим начином „дошло до потребног времена" за рационалније обрађивање осталих предмета. Шга више по негде ћемо са временом остати у чистом губитку! Јер у неподељеној школи са 4 и више разреда на.катихизис данас не дође више дневно од 80—40 минута. Такав распоред на четврто- и получасове изведљив је тачно само при јединству у вођењу наставе, и тада претпоставља учитеља дорасла своме послу, који располаже потребном дидактичном окретношћу и практичном рутином, како би то саразмерно кратко време што боље употребити могао. А може ли се очекивати од свештеника такова предавачка вештина? Ја велим одлучно: не ! И то моје „не" оправдава већ и та околност, што сва богословска опрема из педагогије (коју г. Лотић за предавање овог предмета „са свим довољном" налази) црпљена је из слушања педагогике за једну годину дана и то првог полугодишта седмично 1 час, а другог полугодишта седмично 2 часа, за које време свладали су богослови : I. Теорију о васпитању, II. Теорију о настави (дидактику) и Ш. Историју педагогике (види извештај богословије за 1900 — 1901. год. стр. 11.). Оволико спреме ја не бих смео прогласити довољним ни за предавање предмета од мање важности, а код науке о вери у толико мање, јер је ово најаастрактнији предмет у основној школи, који се најмање даје „очигледисати," те се невежа предавач у њему најпре може спотаћи и пребацити. И помислите, поштотане колеге, после таковог (!) првог часа улазимо ми. учигељи у школу, да рационалније, него досад, предајемо рачун и остале предмете. То ће ми ваљда сваки колега

* в. 33. §. Шк. Ур. г. 1872.