Школски лист

Бтз. Ц- и 12 -

Год. XXXIII.

„Шко лске ЈШиотг" ивлави једав пут у месецу. Претплата је на целу годиву 3 круне, а аа Србију 4 динара. Учитељи оа малом платом, као и богоолови и приправници, добивају лист у пола цене. Дописи и предплата шиљу ое : Уредништву „Школског Листа" у Сомбор (Ауотро-Угарска). У Сомбору 31. Децембра 1901. године.

ЈОВАН РЛЈИЋ архимандрит ковиљсеи. 1726.—1801. 11. децембра т. г. навршило се равно сто година од онога дана, у који је животом својим смерни калуђер, а књижевним радом својим велики и чувени квБижевник српски, архииандрит ковиљски Јован Рајић у вечност се преселио. И након стотину лета од смрти му, када за име обичног смртног човека нико и не зна, народ се српски сећа Јована Рајића, с благодарношћу и хвалом спомиње име његово и с признањем приклања главу пред великим трудовима његовим. У тешким данима искушења, које пре подругога столећа преживљаваше свето православље у овим крајевима, једино се учености и марљивости Јована Рајића има благодарити, што је православном српском подмлатку, а уједно и целоме народу овамошњем, пружен катихизис са науком чистога православља. Једино Рајићу, — који је на извору православља у светој Русији, у Кијеву матери градова руских, и у присенку свештенога Кремља Московскога поцрпао истину православне вере, — имамо благодарити, што је овопредеона Црква наша спасена од напасти унијатске. Историјом разних славенских народа, упознао нас је он први са давном старином нашом, и тиме допринео, да се у нами пробуди дух славенске узајамности, те да сазнамо и осетимо е нисмо самохрани у овоме свету, да будемо свесни величине и моћи славенскога племена. Патњама, бедама и гонењима овоземнога живота напаћени дух Рајићев, зацело се данас радује, гледајући, како га се народ његов сећа, али зацело и тужи видећи, да идеали, за које се он