Школски лист

— 162 —

одушевљавао и које је он у народ ширити желео, а који оу љубав према светој Цркви и народу, оличене у свесном, тактичном и систематском раду на олаву Цркве и корист народа, — не да нису остварени, него је данашњи нараштај од њих даље, но што беше савремено му поколење. И са висина небеских, указујући прстом на православну српску народну школу, говори нам он: ту, у том расаднику мудрости и благородства, има да започне преображај народа нашега, тај извор нека буде вером освећен, родољубљем надахнут, чист, бистар, непомућен — и народ ће мој брзо постати срећан ! Учитељство српско, које такође слави и поштује успомену великога Јована Рајића, најбоље ће то учинити, ако рад свој задахне духом поменутих идеала Рајићевих, те "ће тада достојно моћи кликнути : Нека је слава Јовану Рајићу ! Ст. С. ИлкиЂ.

0 УТИЦАЈУ ДИСЦИПЛИНЕ НЛ НЛСТЛВУ. (Свршетак.) Све ово што сам до сада навео, изнео сам навлаш, јер мислим, да неће бити никоме од шгете ако се мало боље оријентише у педагошким начелима, а мени је ово било веома нужно изнети, да буде јасније оно што ћу ниже изнети као рђаву страну грубе дисциплине. Морам нагласити још и то, да ја нећу овде говорити у опште о школској дисциплини. Као што се већ видело, ја ћу се задржати овде само на уском обиму дисциплине, дакле као што сам у наслову рекао само на дисциплину која прати наставу. Рекао сам да дисциплину треба сматрати као васпитни поредак, и као допуну и помоћно средство васпитању. Ну, на жалост, тако се дисциплина не схваћа. Дисциплина, и то кајгрубља дисциплина провлачи се у свој својој сили кроз дуги низ насгаве и у опште школовања. Она је до скора била, а и данас је на многим местима једино васпитно средство, као што се у старо време сматрало и вршило. Кажњавање и бијење без икаквог педагошког основа, давање последњег реда оцена, то се протеже и у средње па чак и у стручне