Школски лист

— 660 —

тако псто достигла прописану висину, те се може издавати стипендија од 400 К. За стипендисте клирикалног фонда завео је Школски савет реверсе, ио коме се питомци обвезују, да ће толико година вршити служоу на српским народним школама, односно у митрополији Карловачкој — уколико добију места — колико су година стипендију уживали и да ће у противном случају примљену своту вратити. Оснивање нове стипендијске закладе за сомборске приправнике, закладе Мите Јанкић-Поповића из Вршца, узео је Школски савет на знање (38 904.), а узео је у претрес и питање о стипендијској заклади Игњата Димитријевића и жене му Терезпје рођ. Коларић у Сомбору тим, да је Школски савет задржао за себе право у погледу основног писма те закладе (410 906). Школски је савет напослетку решавао и молбе у погледу мировине. Једнп су из старог учитељског мировпнског фонда молили припомоћи. Од 15 таковпх учитеља и учитељских удовица препоручени су сви они, који су на српским народним школама служили — уколико се то оправданим нашло. Једна је удовица са сирочади на основу саборског решења од 1902. год. тражила припомоћи, те се и та препоручила и добила скромну ирипомоћ. Друге су молбе стизале са нозивом на чиновничкопрофесорски мировински фонд од 1895. год. По томе су умировљени Никола Ђ. Вукићевић и Аркадије Варађанин, којима се и управитељски доплатак урачунао, пошго су са чптавом свотом за чланове примљенп, затим Петар Радуловић и Мита Калић, који на доплатак нису уплаћивали, те им се псти није ни урачунао; затим Јован Поповић п Мплева Оимићева, а прописну отпремнину је добила Исидора Секулпћева. Милостиња је иодељена удовици Јована Поновића, а ва<шитна припомоћ и посмртни квартал његовој кћери, која се међутим упокојила. Одбијени су са молбом за отпремнину, односно за задржање ирава на евентуалао потребну мировину два катихете на учит. школама, који су својевољно место своје напустили. Код пријема у мировински фонд п односно код урачунавања година, били су осим већ споменутих следећи случајевп: одбијен је главнп школскп референат, који је тврдио, да он не мора бити члан мировинског фонха, јрр