Штампарско-издавачко-књижарско предузеће Време А. Д. : рад у 1923.

6

била успела да нађе себи путем зајмова потребна јој новчана средства не плаћајући камате ништа више но што се за исту морало плаћати према стању новчане пијаце у прошлој год. Но на жалост и поред свег тог напрезања управе, да зајмови буду што повољнији, на камате и провизије издата је у прошлој години толика сума, да се друштвена добит, која би у прошлој години изнела близу 1,200.000 дин., свела на цифру, коју показујемо у приложеним рачунима као добит у прошлој години. Али зато с друге стране тај факт је определио управу, те је почетком ове године, чим је новчана пијаца била мало повољнија, на основу друштвених правила одлучила повећање капитала на суму од 8,000.000— динара и тај упис до данас реализовала у целости. Новцем од овог уписа бићемо у стању да све дугове предузећа анулирамо, тако да се идуће године неће показивати као губитак и суме издате на камату и провизије.

Предложени распоред добити показане у прошлој години учинили смо са уверењем да и за ову годину у интересу што бољег постављања и обезбеђивања самог предузећа можемо занемарити своје појединачне материјалне користи. Показало се свугде, па то мора да важи и за наше предузеће, да свако могуће амортизовање инвестиција, само подиже стварну вредност предузећа и омогућава јевтинији рад и производњу. Због тога молимо, да се предложен распоред одобри. Са тих истих разлога молимо, да се и она сума (35.271.88 дин.), о чијој употреби има да донесе одлуку збор, унесе у резервни фонд предузећа.

То би био извештај управног одбора о раду у прошлој години.

Допуштајући себи уверење, да смо у прошлој години урадили много на учвршћавању и развијању целога предузећа» осећамо дужност, да јавно истакнемо да заслуге за то огромним делом припадају изванредној оданости, частољубљу и врло савесном вршењу дужности не само свих шефова појединих друштвених грана већ и целокупног особља дирекције предузећа, редакције и администрације листа, друштвене штампарије и друштвене књижаре.

Завршавајући извештај ми са тугом застајемо, јер нам се намеће сама по себи мисао, да он ни ове године нити икада више неће бити потписан и руком једног од наших најбољих другова и акционара, да неће бити потписан руком пок. Добре Митровића, преминулог и сувише рано 22. октобра 1923. Дивна успомена ма пок. Добру Митровића, првог оснивача и председника „Времена“ живеће у „Времену“, уверени смо, не само док у њему буду његови другови из доба оснивања и првих дана нашег предузећа, већ и онда када се цела наша генерација буде приближила ономе крају, који је време свакоме одредило. Слава Добри Митровићу!