Штампарско-издавачко-књижарско предузеће Време А. Д. : рад у 1923.

4

све више и више, — остали су у главном по старом. То пак, што и поред толиког напредовања лист „Време“ није бацио ни у прошлој години добити, долази услед тога што је управа схватала, као што је и горе наговештено, да је много корисније улагати и годину две дана више у једну тако добру ствар, као што је један успео дневни лист, него превремено истеривати добит, која у осталом и не би могла да буде одмах тако велика. Гледиште управино било је, да у лист треба улагати све дотле док се он потпуно, до крајњих могућности, не пласира, па макар се непосредна добит од њега и одложила за неко време.

Наше је мишљење, да се на крају друге године може бити потпуно задовољан, ма и у недостатку непосредне добити, и самим крајњим резултатом а тај је, да је „Време“ постигло највећи тираж од свих листова у земљи и да је имало знатно већи број огласа но ма који други београдски лист. Једном тако силном полету и то после свега две године постојања, мораће, уверени смо, у најкраћем времену да следује и реализовање и сразмерне материјалне користи.

Ш

Трећа грана нашег предузећа, књижара „Време“ имала је такође прилике да своју другу већ лакшу годину искористи добро у циљу свог бољег пласирања и развијања.

Успевши да је, као што је прошле године обећала, смести у један врло пристојан локал, управа је и ове године обратила особиту пажњу на књижару и њен издавачки посао.

Као издавач, књижара „Време“ до почетка ове године била је у могућности да да близу четрдесет својих разних а врло угледних издања, почев од Шекспирових драма у једном академском преводу па до нашег националног бисера: Српских Народних Песама. Свако наше издање било је одмах запажено и од објективне књижевне критике врло повољно поздрављено. У прошлој, за целу земљу новчано и кредитно тешкој, години давати онолико својих издања, колико је дала књижара „Време“, значило је не само успеле издавачке операције већ и једну изванредну срчаност управе, да и поред свих тешкоћа да као издавач оно што је тражила домаћа читалачка публика, а нарочито наша омладина.

Сама прођа како сопствених издања тако и других књига у књижари није била сјајна у прошлој години, што није случај само са нашом књижаром. Узрок је томе опште познато тешко новчано стање, које је било нарочито тешко код нашег читалачког, интелектуалног и чиновничког, света. С«амо као једну илустрацију тих пекуниарних недаћа прошле године наводимо случај поруџбине књига у вредности неколико десетина динара једнога гимназисте из унутрашњости: сутрадан дошло је писмо дечковог оца, једног вишег државног чинов-