Шумадинка

шпз

• (

L

LcJ

с

ш

18 50.

ШУМДДИНМ

I

ЛИСТТЈ ЗА

шшљшжшшштЋљ џ тжвжвж ш и©в#етш, УчредникЋ и издавателв Лгобомирљ 51. Н(?иадови1>т>.

Допуненћ препечатано ^кратко на иеето I. 2. 3. S и 5. брол.

И О 3 Д Р А В 'B. Ново лето, нова радоств, Шумадинко, нова тн си, Зато носи крозг. сављ народг>: Нову слогу, нове ммсли. Измеђ' Срба кудБ годђ прођеип., Кодг. свакогЂ се у домђ сврати, И понеси искренљ поздравг. Удалћнои одђ нас -б браћи. Кажи свакомЂ да намљ слога Цмгла слога само треба; На да србско мило име Подигне се чакљ до неба. И кажи имт> Шумадинко, loiuTij истину праву ову: Да безЂ слоге пропашћемо Горе него на Косову. Неслога намт. све узела Поломила снажна кршла, Слогомт. ћемо повратити Славу стару што е бмла. Само слога и просвета Дићи ће насљ опетљ горе, А безЂ тога прелићемо с' У туђинства мутно море. СадЂ имамо три Cpoie Све три срећне, све три славне ; Книжевину и Воиводство И стрмени горе чарне. У свавоме томе кран> Рађаго се садЂ вднацм, Кои неће дати вмше Ногомђ за вратЂ стати маицм. И у свакомЂ томе краго , Србске старе царевине. Подижу се света чувства, Старе наше величине. Добмли смо три Cp6ie И четврта родиће се, ДухомЂ србства и именомЂ Међу со6омђ споиће се

Алђ to нисмо изпросили Као просакЂ кору леба; Нег на саблћи задобили И Богђ посл о нама сђ не Крвлш нашомЂ купилисмо ДанасЂ ово што имамо. Крвл № нашомЂ бранићемо А никоме већ' недамо, Па аидете ко годђ оће Да истину куша ову , Бмло то на Србобрану, На ЦетинБи ил' Косову. СвудЂ е СрбинЂ правми СрбинЂ Неможе га ништа смести; Да свои животђ нежертвуе Отечества свога чести. СвудЂ су Срби едногЂ чувства Кђ слави рода постоани, Како онаи краи Мориша Тако оваи на Бонни. Свм мм знамо шта смо бм.ш, И шта ћемо опетЂ бмти. Те већЂ желК неморамо У грудмма нашимЂ крити. Нема јоште ни по века КадЂ смО били ко дивллцм, И крили се по шумама И по мраку са курнцм. Када за насЂ Hie бмло Нити правде нити суда. СмртЂ небеше у судбе руци, бси л србинЂ? — кри†си свуда , ЧетирЂ пуна столКтЈа Са аждатмЂ борисмо се. ЧетирЂ пуна столћтЈа СамомЂ сузомЂ поисмо се , Зверовмма у планинам' Завидили до скора смо ; А данаске примћрЂ млогим' Народима мм постасмо. Сђ тешкомЂ мукомЂ скинули смо Сђ наши руку мм окове.