Шумадинка

И прелили за o6paW У мачеве и .топов.е. ч Па pa^ie свакји Србинљ У свои гробг> ће погиедати, Her' поммслит' да се игда Онђ у робство опетг. врати. Србинљ одма с' на све реши, Сммсли да е едномЂ мрети. Милоштј пори подђ шаторомЂ, А езмкомЂ онђ не прети. На Мишару, Делиграду Стое тамо јоштђ гробови, Кои нама данасљ каа«у: „Та Bbi нисте већљ робови!" Она кула озидана Све одђ србски болви глава. Свомг. потомству вћчно каже ; „За родЂ умрет', то е слава." А живити кадЂ све падне Преживити Отечество. То намЂ Hie правии животђ Нег' смртЂ нћчно и проклество У насЂ има доста гвожђа И 1 оштђ има шуме чарне, Тешко ономђ , ко у нашу Слободицу кадЂ годђ дарне. СрбинЂ никадЂ недиже се С6огђ суете ни сбогЂ племства ; Чуит — србинЂ 6ie с' само За спасенћ Отечества, Па кадћ сатре свога врага Онђ се кући враћа радо; Моли с' Богу, гаи децу, Оре землго, чува стадо. А кадЂ оће да с' одмори Довати се онђ гусала. Непогптене строго грди Поштенима рекне Фаиа, Што е нужно већ' имамо Имаћемо шште Btiine. Само свак!и за напредакЂ Свога рода нека дише. 1оште треба да с' сложимо И да с болћ Mbi познамо. За спасенћ це.чогђ србства бданЂ другомЂ руке дамо. Рћ ке нису раставиле Србе браћу еднородну, Него пакоств и стра одђ насЂ, Mi v свуда распру грдну. Нремена е доста прошло Одђ кадЂ ,смо се ми растали, И сђ Косова чакЂ до мора И д ч Пеште разседли. Остали смо свуда срби, Ал' с туђинцу прилгобили, И едан' се одђ другога По времену одтуђили.

бли србинЂ? — негледаимо Ма с' у Кини онђ родјо. ГрлБимо га, дћла гледаи, Гледаи шта е ко радт. Домовина нама свшма, Чуите! — то е србско име. Гди с' говори еЗБШћ cp6cKift Ту туђинцемЂ незови ме. Гди с' у Славу обшту србску РуиногЂ вша nira чаше; Онд' нек' евакш СрбинЂ пева, До мора е браћо наше. Наше бмло — опетЂ наше: Бм ће свакш комадЂ землћ; Гди годђ уста србско име, Србску славу србски веле. Па ко ће намЂ моћи шкодит' Ако с' само мн сложимо? Неможе намЂ нико шкодит' Сами л' себм нешкодимо. Гвожђе тврђе одђ камена , Ндва да га сатре ишта : Ал' нћгова права рђа Претвори га сво у ништа. Mbi смо народЂ поштенЂ, храбарљ, НародЂ искрен' народЂ велик Ван' неслоге неможе насЂ Срушит' гвожђе нити челиКЂ. После Русса мм смо првни НћговЂ op'o надЂ нам' трепти, Одђ мраза насЂ зими чува, А одђ жаркогЂ сунца лети. Барбармма тм насЂ зовешЂ, Просвећенни подлми свете! А мм првми жертва бн смо ПротивЂ врага све просвете. Лгобомнрт. П. Ненадовнћг

(Како 1'ласЂ расте.) — У Новинама берлинскимђ стои едно известје о рускои воиски овако: „у рускои воиски на граници полбскои примћчаваго се различна движенјн , и спрема ce за премештанћ сђ едногЂ мћста на друго." То исто извћст1е v берлинскимЂ новинама стои овако : „Руска воиска на граннци знатно се умножава, и говори се да ће маширати на границу турску." То исто извћстЈе узеле Бечке Новине и сђ додаткомЂ авлжо овако : „Изђ достовћрнм извора можемо двити да се руска в иска озбилљно спрема и умножава v полбскои одакле ће на пролеће маширати кђ Шгу, да нружи едну лишго поредЂ турске граннце." То извћст!е докђ е дошло до Загреба дотле е нарастло да славенскш ГОгђ означава и месецЂ