Шумадинка

кога ће прећи у турску: „Руска воиска у поибскои спремна е и чека само пролеће па да се креће к турскои граници гди ће месеца ожуика провалити." То е извћст1в подобно едномЋ извћст!н) о еднои рмби, о KoioH су све новине говориле. Ilpe некогЂ времена у мору кодђ Хавра увате вдну Рибу кон е имаиа место крмла као неке мале шапе. Новине изг. Хавра авллго овако : „Овде уваћеиа е една pbiđa кон се може сматрати као неко ван'редно природно понвлеше ерљ поредљ свогђ природногг. састава има сг> ниже главе као неке шапе кое се изподћ крелгошти едва примћчаваго, та иста pw6a nie дужа одђ две стопе." Паризке Новине авлнго овако; ,,У Хавру уваћена е една чрезвичаина ршба кон осимђ свогљ рмбнћгљ састава има на место крмлца две велике шапе, на коима се прсти и на прстмма пранм нокти налазе, та иста риба Hie дуи»а одђ три стопе. Ову hoboctfi саобштавамо одг. речи до речи из' новина у Хавру." Друге паризке Новине нвлнго овако: „Чудо преко ceiro чуда! У Хавру уваћена е една рмба, ков е Bbiiue наликћ на животинћ кое по землБИ 'oде него на ршбе кое по мору плове, ерљ осимљ што има преднћ ноге на no^o6ie руку, има iouiTt. и главу сасвимг. наликг> на човечје лице, та иста ршба донешена е овде и може се видити у свако доба, цена е за улазакЂ два Франка. Писателв овогљ чланиа гледао е ту рибу и дивт се, она Hie већа одћ четири стопе." Новине Нћмачке изљ Штутгарда о тои рмби нвлжо овако : ,,Ова ће година остати знаменита и у Исторш встественои , ерљ , као што Француске Новине пишу, уваћено е едно чудовиште кодђ Хавра у мору, кое чудовиште има преднћи трупљ као годђ у човека, а и глава ничимђ се другимг. неразликуе одб човеч!е главе осимг. устима, шта више има дугу плаву косу , и више оч!го обрве, то чз довиште дЈгачко е осамљ стопа и по — услћдству тога гласа др)'жство бстество испБ1тателв држало е одма засћдашв , и послало Дра Хенцла са две хилнде Фр. сребра да исто чудониште изпита и пошто било да купи за кралћвскји музеумг. — у Штутгарду."

^Ласкател*. нредт. поштенмиљ владател ћмх.). вданг. ласкателБ дође Лудвик^ XII кралго Француза. и поднесе му неколико табака написане артје roворећи : ,,Господару , овде су поиисана сва имена OHti лгод1и, кои су шта противу васг. говорилн илн радили." Кралв бацм му арт!е у очи и пруживши прстгз на врата, рекне му: ,,а што ниси водго еданљ протоколг. и одг. свега оногг. што су они за мене добро говорили или радили." (Богке мои, овакве приче измишллваго лгоди о владателћима , кое ни-

су истине, ерг> свакји владателв овакове труде и заслуге наискуплћ награђуе.)

(Како се награђуе храбростћ.) У битки кодг> Новаре одсеку едномг> граничару обадве руке. Радецкш зовне га после битке, и пружи му шестљ цванцика. Сиромау граничару потеку сузе, нехтене примити новце, него одговори команданту: ,,3арг> вм ммслите господине, да самБ а H3ry6io две рукавице у бого , кадг> се надате да ћете ме сг> тшмг> утћшити ; две руке изгубт самБ а господине, две руке кое су раниле жену и петоро неаке деце, две руке господине стое садг. уцрвлзне на ономг> полго сг> коима самг. мирно землго орао и panio стару маику. Ila садг> а нежалимг> оне две руке, само ако моа кућа и деца непомру одг> глади, и ако сва захтевана Србскогљ народа буду одобрена. А ако небуде тако, онда нек' е проклета свака капла србске крви коа се у будуће npo^ie за цара."

(Храбростћ.) На Томашевцу текг> што е хтео еданг> воиникг> да припали топг., ал' непр{нтелБск!и картачг> удари ra и o^6ie му ону руку у когои е држао фитилб . Онг. шчепа другомг. рукомг> друrifi фитилб и припали топг> говорећи: „Маџари ммсле да СербЈднцм имаго само по едну руку."

(Итарт. одговорљ.) бданг, aycTpiKcKifi оФицирљ погледа у Карловцима попреко едногг> булгобашу П а му рекне: „Вм Срб1анцм, вм се тучете само за новце, али мм тучемо се за честБ." Булгобаша насмее се па му одговори: ,,'Го е познато одавно Господине, да се свак' туче за оно што нема."

(6данг> истинитвш догађаи.) Беше еданг> чов екг>, нобожанг>, поштенг>, праведанБ, и све што се едномг. добромг> човеку придодати може. Но поредг. свега нћговогг> труда, 6 бш е сирома. Онг> е бмо свагда прилћжанг, и радго е самг> на своимг> нБивама, но свагда кадг> приспћ жетва, изађе една волшебна 3Mia, те му половину нћговогг> стецмва от,несе. Онг> е самг. патјо и чувао свое овце, но свагда кадг. е хтео одг> нби што годг> да ужива, изаће еданг. курикг> и преполови му стадо. Онг> е ћутао и трпћливо свого напаств и бћду CHOcio. вдно готро V средг. зиме, узме онг. свое гвоздене виле, и пође у Мошоринско полћ, да положи своич!> овцама и да надгледа и тврђе огради свои станг>. Кадг. тамо има шта видити. Онаи курпкљ увребао ону SMiro кадг> се смрзл.а, и стао iofi шапомг> за вратт> , и зинуо да е прождере, уздагоћи се. да ће <1нг> и другу половину оногб сиромашка уживат^ кадт> змје. нестане. Волшебна 3Min кадг> опази ^оногг. доброгг. човека повиче mv полу мртвммг. гласомг>: „Недаи ме овомг. курику! тм знашг. asst

»» %