Шумадинка

да самт> н волшебна змјн — и да ћу ппсле све твок праведне жел^ изпјнити ." Оваи добрми човек!! замане вилама . и проммитлнвашћи се кога ће да удари, запшта курзка: „Курнче, оћешЂ се тн одрећи мои оваца? ;; Курдкт. на то покагке му зубе и одговори : ,.Докђ годћ л имамЂ зуба твое су овце мое." На таи одговорт, онаи добрии човекЂ лупи га вилама по глави. КурпкЂ заурла и пусти smi'hj, а шчепа оногћ човека за прси , и уеде га за десну руку, но таи човек-в кадг. се види на неволви прободе га вилама, и куракљ нко ранћнљ падне. Таи човекЋ поврати се, и узме волш бну змiio ко,ч е одђ мраза укочена лежала , и мете e у свон недра, и пође тако да надгледа свое стадо, и да огради свое НБИве но на путу, та волшебна змјн одкрави се, и уеде тога доброгљ сиромашка, и то за срце. — (1Млоги за оваи догађаи ммслиће да е басна, но мм свакогЂ увћравамо да е истинитми догађаи, и да таи истни човекг> ioiuTb и садт> болуе, и рана му се све вмше и внихе позлеђуе.)

(ЗалмЋ.) Ера сретне едногЂ кмета , и заиште одђ нћга десетЂ цванцшка. ,,Како ћу ти дати десетЂ цванцБша кадЂ немамЂ ни н више одђ четири." ,.Е ti,i ми даи та четири , а шестЂ остаћешЂ ми дужанЂ," одговори Ера. ,,Али како ћу ти дати и та четири цванцмка кадЂ те непознавмЂ." Рекне кметЂ. ,,'Га башЂ зато н и иштемЂ што ме непознаешЂ, ерЂ ко ме позиае таи ми неда ни паре."

(Равнодуиие.) КадЂ су Насрадин' Оџи казали да му е куђа поарана, одговори : „Еи што се ни самБ и н дест да грабимЂ." ПУТОВАНЂ ПО ПРАИЗКОМЂ ПРИМОРГО, И ПО ОСТРОВУ РИГЕНУ. (У два пиемо.) Лтобезнмп ripime.iio! Ево веће прође неделн дана, како самв зидине берлинске и у нБима тебе оставт. За ту неделго дана млого ми се кое шта чудноватога и смешнога догодило. Нанпосле ево ме у ГраиФСвалду, тридесетЂ милз далеко одђ Хеглова гроба (а стотину може бмти одђ нћгове Философ ^е.) ТридесетЂ милд далеко утеко самв а одђ те лупе и вике берлинске. Овде самв ти у завћтришту, овде самБ миранЂ , овде сзмб ближе грудш сладке природе. Путованћ довде врло е чудновато, и пуно леиа искуства, оно ме е увело у таине овдашнБШ селнка, оно ме е научило да познамЂ и наличћ не-

мачке просвете , оно ми е улило Јоштђ већу лнјбавтз кђ нагпемЂ отачеству , сдномђ речјвд оно ме е извело изђ некогЂ обанногЂ круга, у коие самБ досадЂ 6falO , и отворило ми едно полћ, полћ пуно' бћде, жалости, сиромашства , суза и туге; али не путованћ одђ Берлина до Штетина него одђ Штетнна довде, кое самЂ пешке прешао. И и данасЂ сђ чистммђ увћренћмЂ првни путЂ кзжемЂ; ко непознае селлке него само вароши, таи не ће нигда моћи изправно мшслитн или судати о тои држави, и увћренЂ самБ да ћешЂ и тн исто тако мнслити, ако у овомђ писму све мое кораке довде пропратишђ, тн само буди разположенЂ да читашЂ, а н ћу ти вазданЂ преповедати , садЂ самЂ се одморк) у шуштећемЂ источномђ мору лепо се окупао, сладко ручао , па могу ти обширно писати, докђ наи !ђ Шлама спава , тн знашЂ да а немогу ни ноћу иаиоли данго да спавамЂ : У неделго као што знашЂ, пре седамЂ caTi'R 6bio самЂ н по онои киши са ШламомЂ већљ кодђ гвозденогЂ пута. Седнемо у кола. и едва самЂ чекао кадЂ ћемо се отиснути, и м<фу полн , шуме и НБИве доћи. Иола осамЂ изб1е, звоно зазвони, и Mbi се кренемо. За петЂ сатш претрчимо Mbi 16. милн и дођемо у ШтетинЂ. О томе путу, до Штетина немогу ти ништа говорити, ерЂ знашЂ како се на овнмђ колима лети, али за овн другш 16. мили довде , кое самБ милћ корацима Mepio , могао бн ти вазданЂ приповедати. КадЂ дођемо v ШтетинЂ, изађемо, и сви потрчимо да тражимо гди ћемо што ручати, Одма чимђ изађемо изђ кола починћ већЂ нагпе путованћ пешке, ерЂ свакји е узео свои телећндкЂ (торба за путнике) и штапЂ у руке, и тако торжествено уђемо у оваи источнни TpiecT^. ЧитавЂ сатт, одали смо тамо амо, неможемо да нађемо никакву гостилницу (нема за Раика капе.) Mti тражимо меану а оно све некакве цркве и клостери излазе предЂ наше очи. Наипосле дамо едномЂ детету неколико Фенига, те нзсђ одведе на реку Одру, поредЂ кое све госттница до гостјонице. Мн едва доб1*емо у госткјницб1 ..Лондонђ " вдну собу сђ лепнмЂ изгледомЂ на рћку и на променаде. После ручка изпратимо оне друге берлниске ђаке кои пешке одоше у Свинеминде, но и мн дуго неостанемо у Штетину, ерЂ у нћму ништа нема шта бн 6 bi.io вредно да насЂ задржи, у нћму смо нашли оно што смо у Берлину оставили. ШтетинЂ е као и друге трговачке вароши. Лађе, пароброди, товари, шпекуланти, Чивути, разпуштенн морски лађари, и шта ти н знамЂ , едномЂ речго , вћчнни вашарЂ , а тн знашЂ да се мени такова места недопадаго, ерЂ е интересЂ ту главна добродћтеллв, а поштенћ, слабостБ поединн лгод1*и. (Продуженје сл£дув.)

У Кнбигопечатнби Кннжества Срескогђ у Београду.