Шумадинка

1*50

ШУМЛДИНКА, ЛИСТЂ 3 А шн&шжавшод 9 шжшжшж ш шмттшш, УчредншлЈ и издавателв Лгобомир« П. НснадовиК%,

Доп^нен!* препсчатано ^кратко на место 1. 2. 3. 4 и 5. брол,

БЕГУНАЦЂ КОД1. АИДУК-ЧКСМК, 1. »laa 1849. Сунце с' рађа првогт. Маа Природа се сва отвара. Земин цвећемЋ, небо сунцемљ, А Богђ крозљ све проговара. Тица желћва топиа сунца Небои се више мраза. У зеленомв кошутннку Песму пева изђ свег' гласа. Цвеће лепо на иивади Тамо амо лголгошка се; А виш' нћга маискш ветрићљ Ст. лептирима надлета се. Беле овце у пригревку Сг> лганћцима своимђ пасу. А кошуте сђ еленима Играгоћ' се полћмг. скачу. Тихо шушти ладна вода И кроЗЂ траву тече доле; Да напои жедну зверадч> И зал!е равно no.rh. Све с' радуе и весели, И све у гласЂ песму пева. Само плаче БанаћанннЂ 6р' за нћга песме нема. Онђ избро e себи место, Не у цвећу — већ' у жари. Гди су 3Mie и гуштери Ту онђ данаст седит' мари. Сакрјо се да негледа На ливади лепо цвеће. Cartpio се да нечуе, Славуеве лепе песме. А када се сунце роди, Онђ на ноге горе скочи. Главу диже, гледа сунце , И тре сузне свое очи. Крвава му десна рука Босђ . гологлављ ко сироче. Пошто сузе обрисао Онђ са сунцемЂ сборит' поче:

п 6ги л' тм то арко сунце, Оно исто оно старо? „Што си мене у Карловци Задовол*>на лане сало. „Ниси, ниси оно старо Tw си са СБимЂ сада друго. •„ЗракЂ твои данасЂ са себе е Све радосне знаке свук'о. „Ниси — ербо лане кадЂ е Твои зракЂ озго мене chio; „Пун надежде за будућноств У Карловцм н самв CTaio. „Лане весо ммслш самв: Ево веће време дође, „Да с' и србскји народЂ дигне, И да стресе робства гвожђе. „Лане кадЂ си мое чело Твоимђ топлммђ зракомЂ пекло, „ЦеломЂ моме тужномЂ роду Славу, срећу, ти с' обрекло. ,,А данаске тужанЂ СрбинЂ, Свакш свого маику куне; ,,Што га роди, да му срце За слободомЂ вћчно труне. „А данаске ту ;нанЂ СрбинЂ Сђ огнћишта се свога клони, „И по туђемЂ (за се краго) Просећ' леба сузе рони. „Сиротина тужно пишти На обали мутне Саве, „И како ioii кућа гори Гледа тужна сђ ове стране.

„О! — палисмо мм пропали. Али нисмо побеђени! „Нег' издати, и лукавствомЂ До у пропастБ доведени. ,,Благо вама о гонацм. *>4 Што помресте на Перлезу, „Невидисте србску пропастЂ Не видосте србску беду, „Мислилисте да гинете За воиводу и слободу ?