Шумадинка

185©.

ШУМДДВНКА

ЛИСТЂ 3 А

УчредникЂ и издавателв Л 1о6омиј ) ћ II. НенадовиЕ.т..

Излазн свакогЂ Четвртка. Б е о г р а д т> 9. М а р т а.

^ Ц£на e годишн. 8, по) год. 4, а на трн мес. 2 цв.

М 0 Л Ж Е Д fl. Там' гди иворЂ rope краси ; —- бле облакЂ задиру , Гди с' но полимђ златии класм , Непрегледно простиру; Тамо желимЋ крочит' ногомђ , И последн ћ казат' збогомљ! Там' гди воће свако роди ; Гдино липа пушта цветљ ; Гди се неба плаве своди, Гди е Mio ноћнми светв: Тамо желимБ крочит' ногомђ, И последнћ казат -збогомт.. Там' гди пастмрг. нћгкно свира ; — Фруле с' чуе лм>ок1и пои; Гдино — игнћ друго дира, Ахг>! тамо е животђ мои! Тамо желимЂ корачит' ногомђ , И последнћ казат- зоогомђ! Там' гди СрбинЂ волћно дји; — Дћва Србска жито жнК: Гди Србкина Србче Hia , — Biioc' Србчадћ око нћ: Тамо желимћ крочит' ногоиђ, И последнћ казат -збогомљ ! Д н.

ПУТОВАНЂ ПО ИРЛИЗКОМЂ ПРИМОРН), И UO ОСТРОВУ РИГЕНУ. (Краи првог-b писма.) Што смо ближе ГраиФсвалду бмли, то смо лакше корачали, и канли смо ее што смо она два дана онако ако ишли, ерљ ова два месеца ђачкогх.

одмора, mfai смо опредћлили на путованћ, али да то путованћ буде одморљ а не новјли уморг>. — До подне дођемо у Анкламљ , одседнемо или болћ да кажемг> свратимо с.е у едну лепу гостјоницу, гди се само отресемо и ywie«o одђ прашине, и nonieмо rio едну чашу сладке воде, те оквасимо гушу и разладимо се одђ врућине, па онда ишли смо читаве три четврти сата по вароши тамо амо, да обиђемо и видимо варошЂ. КадЂ се вратимо асталЂ е бмо поставлћнЂ , али ручакЂ шштђ Hie бмо готовђ . Но мм место да седнемо и одморимо наше ноге, узмемо бил1арске штапове, и играли смо билжра све до ручка — после ручка кренемо се далћ. АнкламЂ е стара али лепа варошЂ, и сбогЂ тога што е биизу мора , прилично стои сђ трговиномђ, има такође еданЂ мали каналЂ кои га сђ moремЂ скопчава, и по коме каналу плове манћ лађе. Мм смо истина и далћ путовали весело, ал ипакЂ едва смо чекали да едаиЂ путЂ већЂ дођемо у таи ГраиФсва.тдЂ, гди смо опредћлили оно право место нашегЂ одмора. Врућина е врло велика бмла, и наступе саме равнице и пола безљ икаквогЂ дрвета и шуме, села овуда у раздалеко леже, и често кадЂ намЂ се досади врућина, ишли смо сђ пута на десно или на лево, по читаву четвртЂ милћ, да бм нашли гди годб мало ладовине, или какву елову шуму, и гди смо годђ нашли какво дрво сђ лепмиЂ ладомЂ, иисмо ra обишли, него смо се одмарали , ерЂ смо израчунали да ћемо и онако рано у ГраиФсвалдЂ стићи. Свако готово еело, шума или брежчићЂ, крозЂ кое смо прошли, имали су ако не сасвммЂ славенска имена, а оно баремЂ могло се познати по кореиу речги, да е славенско 6 bi.io , и да е понемчено, и то намЂ е дало повода те смо се непрестано одђ Анклама, о Славенству разговарали. Стари славенски обитателЈзИ овм предћла, изгубили су свое име, езмкЂ и свого народностБ, заедно са своимђ азическимв боговима, они су се борили противу немаца, кадЂ су ift хтели у христ!анску веру да обрате. Немцима вћчнми грћхЂ на душу, они су онда злоупотребили науку Христову, и заедно са вћромЂ Христовомђ , нагонили су силома Славене да приме ss