Шумадинка

Лt 13.

1850.

УМАДИНКА

ЛИСТТ ј ЗА

®штшжшвж©шта 9 ш т/шмтш

УчредникЂ и издавателв Лгобомир-ћ П. НеиадовнКт>.

Излази свакогт, Че- f твртка. ^

БеоградЂ 30. Марта.

^ Цгћна е годишн. 8, по) год. Ч, а на трн мес. 2 цв.

ПЛАНДОВАЖ Сђ лганвцмма пландовала Краи потоиа студена Подђ зеленшиЂ виткимђ боромч> Лепа Лна румена. Поредљ нћ е агнћ младо Сђ рожчићима злаћенммЂ , Сљ вратомЂ цвећа шаренога Венцемт. лепо кићенммт.; Изћ руке га наранила, Па га мази , милуе: ,.Душо мон, злато мое, Како лепо мируе!" Гледало е момче младо, Па запева: ,,ои! ои! ои ! Срце, Нно, изђ недара! Куд' те сломи бабо твои, Да c' npe6iauii> по горицм Тако млада зелена?! Но тм прими мене, душо, Место стада малена; Л ћу т' бмти ЈоштЂ верн1и Него твое агнћ то, И волети него маику , Нег' царево благо сво !"

М.

НРВДД0ЖЕИ1 е. ЗА ПОБОЈ1ШАНЂ ТРГОВИНЕ, ЗЕМЛЂДЂЛШ, СКОТОВОДСТВА И СВАКЕ СТРУКЕ РАДИНОСГИ, У НАШЕМЂ ОТЕЧЕСТВУ : У нашемт> отечеству, наивећи е, а готово и вдини производЂ, свинћпашество ; Но оваи производђ недоноси никакву праву ползу нашемЂ народу, осимђ година кадЂ жирЂ роди; ербо онђ неможе млађе свинче продати, докђ му наиманћ три године небуде, а за ове три године, онђ на то свинче толико у рани потроши, колико и свинче вреди, а кадЂ -кадљ и више, слЈјдователно само е за рану,

и то после три године, новце узео , а свинче му отишло бадава, и тако ше се ни наиманћ ползовао за дангубу свого око нћга, за коеби време могао, радећи што друго , себи лепу ползу прибавити, а сверху тога кадЂ - кадЂ долази и цркаванћ свина, кое му Ј оштђ више одђ нби ползу умалнва. О симђ тога, свинћ тако прериваго землго, да неможе ни трава по нвои да расте , и друга марва неналази себи пашу, и зато е лгоди манћ и пате, слћдователно свинћ препнтствуго умноженћ говеди, кона и оваца. По овому изишло би рћшеше, да се свинћ затру кадЂ толику штету праве а никакве собственне ползе недоносе; Но то се неможе, и нетреба ннпошто чинити , докђ се народу неотвори путЂ, да онђ може свого рану продавати у натури, и за нго сваке године новце узимати, паби онђ онда и самЂ затрЂо свинћ, крозЂ кое е до садЂ само свого рану продавао а за н&и ништа недобивао. А да би се то гхостигло, треба начинити добре и уредне путове преко планина, на границе одђ све четири стране отечества нашегЂ тако, да селлкђ може возити на свод два вола 800 ока у место што садЂ вози само 250, и путовати за петЂ дана, у место што садЂ путуе 15 дана, па бш онђ онда свого ползу увидт, и батал5о патенћ свинн, а цриватјо се болћ землћдћл1н, и патена говеди, конн и оваца, кое бм му све болго ползу приносило него до сада. Ови путови по момђ мнћшго , треба да буду, еданЂ између ПожаревачкогЂ и ћупршскогЂ окруЖ1а преко планина, на МџлановацЂ и оданде на Брзу паланку, други одђ Карановца прево планина на Рашки карантинЂ, трећи одђ Београда до Раче на дрини, а четврти одђ Београда до Нишке границе, кои е већЂ скоро и готовђ . После да се таковимЂ путовима согозе међу собомЂ све главне вароши ceiro окруж1а. А наипосле да остане да се свако село согози сђ овимђ окружнимЂ путовима, а чрезЂ то и сва између себе, паће после бмти свако сеЛо согожено са свима великимЂ путовима на кого