Шумадинка

kft

страну оће да иде. А донде иучиће се јошт-б до окружни путова, кадљ е велико блато. Ови путови осемљ поменуте ползе, принелиби велику користв и нашимљ гвозденимљ рудокопнлма, ерт> бм се чрезЂ нби сваке сорте гвожђе наше изиосити могло, као што ће се у нБима правити сваке струке алата, судова и прочи потреба, и одђ ливеногв и кованогЂ гвожђа, и OTBopio 6w се путљ за пролазне еспапе како изђ турске за аустрда тако и одунудЂ за турску коеби нашои землБи такођерЂ велику ползу приносило, а осемљ ови изникле бм онда и млоге ДРЈге кое намЋ садљ нипознате нису. КадЂ бм пакЂ и порта отоманска, направила таковмН лутЂ одђ Новогђ Пазара до Скадра, кое се зове на адрјнтическо море, сђ коимђ бм се нашЂ одђ Рашке соедин!о , онда бм ми наше производе управо на оно море могли износити, кое бм бмла неисказана полза , а и то може лако бмти, што е Г. Петрон1 'евићЂ о тому већЂ и roBopio са садашнбимђ СадразамомЂ ч. РешидЂ-пашомЂ, и у овомђ случаго, половина влашке, ако не сва овуда бм проносила свое важше производе на адрјдтическо море , и небм ш више шилнла дунавомЂ и преко црногЂ мора, ер' би ioH овуда неисказано прече бмло, и само бм наиеФтише производе досадашнБимЂ путемЂ износила, и оне кои неиду далћ одђ Цариграда и нћгове околине. Може бмти да ће ко помислити, ето намЂ Саве и дунава, па зашто садЂ непродаесе наша рана за море и овимђ у Европу. Ово зато небива, што лађе мораго пролазити крозЂ два ђердапа, па е чрезЂ тога скјпђ навлумЂ, и зато при еФтинои рани мало остане селаку за рану, а овако, кадЂ сваки ондесе свого рану на Брзу Паланку, онда е прода пошто и власи сђ оне стране, а самЂ го вози, Knpia га ништа некошта, кон се СавомЂ и ДунавомЂ платити мора, и сваки ће човекЂ накарЂ изђ когђ места па даже и изђ Шабца пре однети свого рану на колима у Брзу Паланку, него СавомЂ и ДунавомЂ на лађи. Бмло е пређе мнћн!н, да очистимо и мораву за пловитву, но припоменутимЂ путовима ни то не би значило башЂ ништа. брбо како Hie полезно возити рану СавомЂ и ДунавомЂ у Брзу Паланку, онда и плавитва мораве бБ1ла бм са свимђ безполезна, ербо за Смедерево и БеоградЂ, опетЂ бм рана одђ свуда пре долазила на колима овакимЂ путовима, него моравокЂ и дуиавомђ , особито кадЂ се узме у призрћше возенћ на колима до лађа и изђ лађа до магаза , и товаренћ н растоваранћ на лађама. Наравна стварЂ, да се оће на ове путове велики трошакЂ. Но н сђ поверенћмЂ смемЂ рећи, да бм нашЂ народЂ радо притекао сђ новцемЂ уломоћЂ, за оваково npe^npiaTie, ербо е већв oceTio ползу и олакшанћ одђ оваки путова, текЂ одђ

ово мало што ifi већЂ готови имамо, и да правителБСтво у тому предпр !атпо не бм никакву недоскудицу осећало.

КАКО СЕ ГДИ ГОВОРИ. У источноле се нарћ«нго оваи слогђ ^кои се!у славенскомЂ пише са ž) изговара као е, н. п. вера, семе, колено , дедг , девопка , дете, сено, бело, лепо у несам. сменти се желети , волети, видити, вртети, еде, овде, и т. д. Овако е у многиемЂ риечима и у данашнћму СлавенскомЂ езику е , мћсто t , н. п. песокЂ млеко, а особито послие р, н. п. времп, npe (прекраснии), предг, престолг, и т. д. У западноме се нзговара свуда као м, н. п. вира, симе, колино , дидв, дивоика, дите, сино, било, лиno, нисамг, синти, сминти се, желити, волити, видидитн, вртити, гди, овди , и т. д. У њжноме пакЂ изговара се одђ више руку: 1. Гдћ се у источноме и у западноме на овиемЂ слоговима гласЂ не отеже (него или се изговара оштро са знакомЂ^ или као н. п. сеница и синица bie 9)?atfe, и се" ницп и синица bte 2flu6e, или само полако безЂ икакога акцента 7 као н. н. i/верити и i/вирите), ондћ се издавара као t, н. п. etpa, ctMe ntearu, цв^тови, б^жати, с^ница 7 j/etpuTU, и т. д. 2. У овоме догађаго кадЂ е оваи слогђ послие д, л, «, и т, онда се свуда (као и у Славенскоме и Рускоме езику што ми читамо) претвери л у лђ, а н у Hb (н. п. л^то , ntdpa), а по многиемЂ мћстнма (као н. п. у Херцеговини и у Црнои гори) д у ђ, а т у ћ, н. п. ђедћ , ђевопка, ђеци, внђети, овђе, онђе,' врАети, лећети, ћерати, и т. д.; по некиемЂ пакЂ мћстима, особито кђ западу (као у Дубровнику и у Босни — особито по варошима) ова се два слова не претвараго, него се говори dtd s, д^вопка, д^ца, eudtru, oedt oudt; eprtru, лет^ти, rtparu, и т. д., н за ово могло би се рећи да е грађански или госпоски говорЂ гожнога нарћчиа , кои ми велимо да би требало узети за кнБшкевни езикЂ у свему народу нашему. 3. Послие р изговара се у овоме догађаго као е, н. п. npedh, преко, п^етопити, срећа, врећа ждребета, пстребови, и т. д. Истина да самБ л у Тршићу шштђ у дћтинБСтву слушао р^читг, гр^шникг, гр^шница, али у Дубровники и у Црнои гори говори се грешпикЂ, грешница , и т. д. Овако су и Руси у данашнћму СлавенскомЂ езику на овакиемЂ мћстима пометали е мћсто t, као што е мало прие напоменуто. 4. Гдћ се у ксточноме и у западномЂ нарћчин) на овиемЂ слоговима гласЂ отеже (са знацима ~