Шумадинка

Тм ћешљ садЂ помислити да е сва опасностћ прошла, и да е то наивећи догађаи на овои лађи đbio, о ком' саиЂ ти намеранЂ писати, и да ћемо се одма сљ овомђ иађомЂ раставити и у лепе шумовите и бреговите предћле острова доћи; али Hie то тако, мм ћемо сђ овомђ лађомг> јоштљ посла имати. (6pi> као што ћешљ видити 6 бјло е суђеио да се свм заедно подавимо. —- И н ти ово писмо пиЈдемг. сђ оногђ света). (Продуженјв сл^дув.)

ДОМАћЕ НОВОСТИ. — бданЋ калуђерЂ изђ манастира Дечанскога; кои е овуда милостинн) Kynio, добмое писмо изђ истогђ манастира, укомЂ му лвлаго да све већи и већи зулуми настаго. Између осталогЂ вели исто писмо:„ М б 1 плачемо и кукамо, заедно са светомђ обителго и немамо кудЂ руку кђ избавленјго да пруншмо, и да се спомогнемо, голи ми а голђ манастирЂ. Мн страшно страдамо одђ арнаута одђ проклете Фамилје трезубца, одђ проклетога смна КећЂ, Бериша и нћговм едноплеменика. Беде насЂ и прете намЂ непрестано, за она два христјннина говорећи да бм се они потурчили, али дасмо и' мм пропустили. Мм се клесмо и парвдасмо одђ сваке руке, али они проклети смнови нипошто нехтедоше да насЂ се окану, него глобише манастирЂ опетЂ са десетЂ кеса, и поредЂ свега тога опетЂ прете да y6iro кога одђ насЂ, и млого су се вмше усвирепили на манастирЂ и на насЂ у манастиру, непрестано дооде кђ манастиру на конакЂ кадЂ нби двадесетљ кадЂ тридесетЂ, и еду и niro а мм и' морамо служити, па незнамо и чудимо се сами шта да радимо, и оћели кадЂ Богђ насЂ избавити одђ оваковогЂ тиранства. Све наше године изгубнсмо и проведосмо у жалости и плачу, а данаске е савЂ светЂ у мирноћи и веселго само мм ндни кукавци свагда плачемо и тужимо, и nie намЂ слободно да изађемо изђ манастира у пол ћ, ни ми ни наши момци. Ако одемо у полћ или у Пећх> или у ђаково свагда смо у руци, арнаутскои — и морамо и' по два по три водити да насЂ са со 6 омђ проведу, бесомучне и' водили дабогда. " Ето какви намЂ жалосни гласови стижу изђ наше старе Cpđie, ето у каквомЂ тужномЂ станго стои нашЂ брусалимЂ, наши високи Дечани. Лготи арнаути неће да се покораваго благимЂ уредбама милостивогЂ цара, него руше наше манастире, осквернгого наше светинћ, турче затиру и y6iaro гди годђ кога србина чуго ил' виде. 1 оштђ да нема манастира сви бм се тамошнби срби до садЂ изтурчили, iouiTe калуђери око свои манастира призиваго и скуплнго народЂ и опоминго и' да су срби и да су развалине оногђ великогђ царства когђ се царЂ звао, царЂ србски грчки и западни. Тако е исто и у Србш 6 бјло , да Hie

манастира 6 бјло за време толикогђ робстве сви би се изтурчили, манастири бмли су наше школе, кал уђ е Р и бмлн су едини народни учителви. То треба да знамо, то намЂ е одржало веру а сђ тбшб и име и народностБ. Видимо како е у Босни гди нема манастира, већа частБ изтурчила се или ирешла кђ западнои цркви, а с' том' обадвомЂ променомЂ баремЂ у нашемЂ времену престаго бмти срби, и непрЈателви су. Треба дакле подпомагати и подизати све манастире у коима су наши старн споменицн. Треба да гледамо, да кадЂ су се србскинародЂ и србски манастири тамо држали и славили толико стотина година да се садЂ неутру и неугасе. А скоро ће време доћи кадЂ ће се царска и Божш волн изпунити, и кадЂ ће apaMie србски светини, подвргнути се мачу правосуд^н, мачу гнћва БожЈ)!Зато нека сваки обрати свои погледЂ на колевку свога народа, нека сваки подпомаже колико ко сђ чимђ може манастире у нашои старои Србш, ерЂ то е наша Палестина, то е нашЂ Синаи, тамо су престолнБ1 градови и гробови наши царева, тамо e косово, тамо е вечнми нашЂ споменЂ и вћчна наша туга и жалостБ, ерЂ све што е тамо опоминћ насЂ на разрушену величину нашегЂ народа и наше прошлости. — 2. Maifl преселш се I. полубаталшнЂ II. батал^она у ТопчидерЂ, а II. полубаталшнЂ истогђ батал1она у овдашнго касарну. — Сава шшђ еднако долази, и 1оштђ два шуха, паће бнти као штое бмла 1838. год. кадЂ е солару однела. У босни и по медведнику шштђ снеra има млого а време е непрестано кишовито.

СТРАНЕ НОВОСТИ. — Аустрискш царЂ стигао е до садЂ већЂ у ТрЈестЂ. — Бану бнли су опредћлили квартирЂ кодђ чувеногЂ Србина Михаила Вучетића, но онђ се изав!о да га неможе у ^свого кућу с6огђ свои послова примити. — Бечке Новине пишу да су Ц1гани Унгарски држали скупштину у НаидерФлу, и да су заклгочили, да пошлго у БечЂ цару депутац1го да моле да призна држава и царЂ и нби за народЂ, и на основу изданогЂ устава да добио и они место и равноправностЂ међЂ осталимЂ народима, додавагоћи да нби преко 150.000. у Унгарскои има. (Та има и' у самомЂ Бечу толико.) — У Прагу видила се една светла кугла ноћу на небу. — Новине лвллго као неко чудо да в у месецу Маго ове године у БулонБи снегЂ падао.

У КнБИГОПЕЧАТНБИ КнаЖЕСТВА СрВСКОГЂ У БеОГРАДУ.