Шумадинка

71 ;• //> e/l * ' iv-.^

шта e. ,.Ено слушаите шта 6 одговори наит. у наивећемЂ страу, „они са чамцемЂ даве се и ни еданг> неће гиаве изнети." И почне на ново опетЂ викати. Но ни одкуд' одговора. НоћЂ бмла е мрачна и невиди се прстт. предЂ окомђ , а они сђ чамцемљ прошли далеко мнмо наплу лађу и веслаго далћ у пучину морску , и немогу да наст> нађу. Mbi се ућутимо , и чуемо опетљ далеко иза наше лађе гди вичу што годђ могу, и HtiioB^ дрктанзћи гласЂ кои е едва до насЂ допнрао, уплаппо ме е тако да самг. едва на ногама стано. ВетарЂ е дувао и Ht >ioве гласове са различни страна пресецагоћи тако доHocio, да намЂ е с < ј чинило, да се чамацЂ преврнуо и да они давећи се вичу, и свакш гласЂ чин10 ми се да е гласЂ Шламе, кои се бори сђ таласима и виче ме у помоћЂ. И нигда ми тако сузе гронуле нису, као онда, кадЂ самЂ чуо како изђ дублаине и помрчине као из' какве пећине вичу, а помоћи ни одкудЂ. Ето гди умало нисмо и л ти изгубили нашегЂ наиболћгЂ у овои туђои землви прјатела и познаника. ,,Еи мои Шлама" помгјслимђ у себм. „Заедно учисмо, заедно путовасмо , заедно на слами спавасмо? па намЂ He6bi суђено да заедно умремо." Знаш-в ли садЂ кое спасао таи чамацЂ и нашегЂ доброгЂ Шламу ? — Онаи младми полнкђ, ђакЂ изђ Братиславе, когђ самв ти напоменуо при улазку у лађу, и на кога се свагда сђ радошћу опоминћмЂ. Ми смо ту млого полнка познавали, али ово е право чедо изгублћногЂ отачества. О нђ чим' е ушао у лађу простро е свои капутЂ и непрестано ле;као и ћутао, ми смо сђ нбимђ се разговарали, но онђ намЂ е плачући казао, да се ни с' кимђ радо неразговара, ерЂ му се чини да су сви сами праиски шшони, кои га траже, и опетЂ се ние могао уздржати да намЂ некаже да e и онђ при овои последнвои полбскои буни 6tio утекао сђ универзитета и тукао се противу Праиза. О нђ е све ладно сматрао, и сретао. Но кадЂ чуе вику, а зна да е тамо и Шлама, скочи и извади изђ џепа два ништолн мала, свакш одђ две цеви, и опали све, еданЂ за дргимЂ, и они сђ чамца виде лађу, и чуго пуцанБ, и окрену се и почну кђ нама возити, затшмђ запали неколико табака apTie, и они почну се већЂ приближавати , и за четврт' сата били су сви четворица на лађи. Н и онаи полнкђ дочекали смо Шламу са разширенимЂ рукама. Шлама богме добро, накуповао свашта доста за мене а особито млека. Међу тбшђ чуемо гди лађарЂ туче свогђ Ернста, и псуе га: „обешеннче ни еданЂ у мало ми ниси упропастт онакапЂ ленЂ чамацЂ, што ниси пазЈо гди си лађу оставјо." — И н текЂ садЂ види да се онћ 6wo уплаппо вмше за свои новђ чамацЂ, него за свогђ смна. Л запмтамЂ Шламу, „За бога шта сте до садЂ радили?" а онђ седне и почне ми у мраку приповедати: „Мои Србино, у мало на два места што ни самЂ жиботђ n3ry6io. Mti одавде кад-b се извеземо на обалу пођемо да тражи-

мо какво село. Оставимо Ернста кодђ чамца, а мм смо ишли дуго преко некакви бара и крозЂ некакву трску, наипосле нађемо три куће, н напредЂ а она двоица за мномђ пређемо преко едногЂ шанца, и дођемо до плота, врата су би.та затворена, л се ни самЂ дуго проммшлавао негЂ попенкмђсе на плотђ и сђ плота у авлјго скочимђ , но тек-b ujto д трупнемЂ на землго, а еданЂ великји овчарски пасЂ долети и шчепа ме за прси, а друга два почну ужасно ланти и за алБине ме дрпати, тако да самЂ одма у себм noMbie.iio : ,,Еи мои Србино. заедно учи смо, заедно путовасмо , заедно на слами спавасмо, па намЂ не бм суђено да насЂ заедно пси поеду." Онаи други што е сђ нама ишао почне дрекати и бежати, но Лончарљ прекочи замномЂ плотђ и одбрани ме одђ паса -— мора да е таи ЛончарЂ бмо одђ славенске крви. — Међу тбшђ изађу изђ куће са свећомЂ две девоике и почну викати: ко е то ноћасЂ, есте ли лопови или поштени лгоди ? — Србино, Србино, две красне девоике. ЛончарЂ одговори им' одма: мм смо поштени лгоди, ако, и у колико могу гладни лгоди бмти поштенн. Пси ућуте, а слуге и овчари дотрче и почну ланти и викати, но мм имђ кажемо да смо се извезли сђ мора да нађемо што да купимо за ело и да носимо на лађу. Они насЂ уведу у кућу и докђ су спремали за лађу шта ћемо понети, поставе нама двоици те лепо вечерамо, и шштђ намЂ пива донесу, а онаи плашлвиви вандровацЂ чекао е гладанЂ иза плота. То e бно станЂ, магорЂ, сдногђ полбскогђ племића и зове се Грабово, а таи краи острова зове се СударЂ. Mw изплатимо све, врата намЂ отворе, мм благодаримо овимђ добрммЂ лгодма и дођемо чамцу, седнемо и почнемо веслати. Но ми што смо тамо вечерали заговоримо се, а ЕрнстЂ кои е корманш забунш се едући, а помрчина, и тако прошли смо поредЂ лађе и све далћ веслали, и свакш смо часЂ изгледали да видимо лађу, но кадЂ таласЂ почне заплгоскивати у чамацЂ и ветарЂ све већи дизати се, уплашимо се ми, ЛончарЂ скочи и поче думенисати, и сви почнемо викати, већЂ нашЂ чамацЂ бмо е готово пунЂ воде, и тако морали смо престати веслати , него смо са шеширима плгоскали воду на полћ, и еднако на помоћЂ викали. Чуемо кадЂ кадЂ одђ некудЂ одзивђ , али нисмо знали сђ кое стране , и већЂ смо се прашћали са овммђ светомЂ, кадЂ на еданЂ путЂ почеше пушке пуцати, и видимо ватру. Мм се на ново повратимо и ослободимо узмемо весла, и почнемо едни веслати, а едни опетЂ воду изплгоскивати, и тако едва смо живи изашли. —• •—■" Тако сврши Шлама, или болћ да реквемЂ, д свршимЂ. 6рЂ онако уморанЂ и дремлБи†зав1емЂ се опетЂ у платна и на ново заспимЂ. Бмло е већЂ неко доба ноћи. И сви су бмли поспали. Млеко оставимо за сутра рано.