Шумадинка

~jr/£ ^v CT

ли кодђ примирителни судова намируш, као што, горе реко. А за оне инац1е што одђ Беса процесе тераго , желш бм да наше правителћство изда заповестЂ, да сваки онаи кои е на првомв суду изгубмо, пасе Hie задоволвио него иде на апелацнга, ако и онамо изгуби, да плати своме сопернику опредћлену сумму за дангубу и трошакЂ, па ако иде и на верховни судЂ, па и тамо изгуби, да плати и други путЂ вигае, па ако иде и до кннза, па изгуби , да плати и трећи путв јоштђ више, докђ се не умири, ербо Hie право никако , да едант> злобанЂ човекљ потрза по суду едногт. мирногЂ човека, па да му проузрокуе толнку штету сђ дангу6 омђ и сђ трошковима , па наиносле да му неплати ништа више, него што би му и пре парнице морао платити! —

ПУТОВАНЂ ПО ПРАИЗКОМЂ ПРИМОРГО, И ПО ОСТРОВУ РИГЕНУ. (Друго иисмо.) (ПродуженЈе.) Док' смо каналомЂ возили се Hie ветра бмло, и пловили смо мирно и безЂ бриге; али кадЂ се на неверну морску пучину отиснемо, поче дувати ико и то противанЂ ветарЂ. НашЂ синБорЂ капетанЂ разeie сва илатна, и намести и' и укрсти тако, да е ветарЂ дувао у едно платно, па се онда одђ нћга одб!но и дувао у друго, и тбјмђ нашу лађу уз' ветарЂ кретао. Но поредЂ све вештине те сђ платнама, морали смо опетЂ попречке часЂ на едну, часЂ на другу страну пловити, и врло смо се полако у напредакЂ помицали. Mw смо се надалн стићи у ПудбусЂ на ручакЂ, но нодне прође а мбј јоштђ нисмо ни на пола пута бмли. Лађар|> nie се ништа за то бринуо, него е седш на свомђ корману и певао: „Морскш Boate, страгинми Боже!" и преповедао намЂ е како е се пре две године кодђ Сицил1е дав1о, и како е читави данЂ и ноћЂ провео пливагоћи само на еднои дасцм, то нћгово приповеданћ п бм млого pa^ie слушао на сувои землБи, него на мору на лађи. — После подне не само да непрестане онаи противанЂ ветарЂ, него шштђ почне н киша изђ гди кои облака падати. мн се ceti забринемо и већЂ изгубимо надежду да ћемо тогђ дана стићи у ПудбусЂ, и тежкали смо се какоћемо у тои доста ладнои ноћи и то на мору у лађи безт> крова, ноћити , а шштђ више бринули смо се шта ћемо ести. Свн смо бмлн гладни, а нигди ништа за ело нисмо имали, ерЂ смо се надали да ако нестигнемо за 5. сати , а оно ћемо стићи баремЂ за десетЂ, ерЂ до Пудбуса преко мора нема више одђ 3. милћ, и тако што смо спремили за ручакЂ, то смо поели шштђ пре подне , но и то нам-Б е млогимђ пресело, ерЂ осимђ лађара сви смо готово и»1али

ону морску грозницу , одђ лголана лађе, и тако и онаи са†ручакЂ повратили смо, и шштђ главоболго добили , а после те морске болести свагда наступи необична гладЂ на човека. ЛађарЂ имао е само еданЂ велики лебацЂ и нешто мало бутера и сувм херинги, но онђ е то чувао за свого душу. МракЂ се већЂ почне ватати, а мм смо текЂ бнли на по пута, и видимо, да нити се можемо на грагЂ вратити, ни у ПудбусЂ стићи, него да морамо на средЂ мора на ветру и киши ноћити, а при томђ шштђ сви гладни. То нае била мала брига. Ни с' кое стране нису се више могле обале видити. Брегови на Ригену кои су намЂ се вазданЂ предЂ очима плавили, завио се у помрчину и облаке, кои су преко неба еданЂ за другимЂ брзо ишли. Mhi смо пловили еднако далћ , и лађарЂ ишао е често у колебицу и са свећомЂ гледао компасЂ. Но мало после тога , помоли се изђ мора месецЂ, и мало насЂ поврати и обрадуе, но и нћга одма прогутаго морски густи облаци, и ми опетЂ останемо у мраку. Пошто смо шштђ еданЂ сатЂ пловили. лађарЂ почне скуплати платна, и каже да несме далћ у помрчини пловити , ерљ онуда има велики каменн, на кое моаге лађа ударити и сва се у комаде разбити , и каже намЂ да смо одђ вароши Пудбуса Јоштђ далеко , али да е обала одђ острова близу. Пошто caeie платна баци онђ две котве (ленгера) и заустави лађу да е ветарЂ негони натрагЂ. СадЂ шта ћемо. — Ко ће гладанЂ заспати? Сви путницм почну викати на лађара, /ia имђ мора набавитн што i одђ за ело. Наипосле лађарЂ склони се, да даде Ернста и чаиацЂ, па да иде шштђ неколико путника на обалу да траже гди да купе баремЂ леба. ВетарЂ е бно мало се утишао. Ми спустимо изђ лађе чамацЂ у воду , и Шлама, еданЂ вандровацЂ, ЛончарЂ и ЕрнстЂ, седн_у и одвезу се на обалу певагоћи. Л самв Шлами дао новаца да купи за мене доста естнва, а при томђ спремимо им' две велике бутелћ, ако нађу млека да купе за сутра. Они оду , но н и' нисамЂ имао кадЂ чекати него, премда за скупе новце купимЂ одђ лађара онаи лебац' и све што е био за себе спремш да вечера, и седнем' те вечерамЂ, а лађарЂ е за мене гладовао. КадЂ е човекЂ смтђ онда е мирна краина. И тако одемЂ и замотамЂ се у наивећа платна И колико самЂ бно дремлћи†и уморанЂ опетЂ нисамЂ могао да заспимЂ, ерЂ самЂ се непрестано бринуо за Шламу боло сзмђ се да се гди годђ неподаве , и кано самЂ се uito и а нисамг> отишао сђ нбимђ , да и ту незгоду заедно делимо. Тммђ внше бринуо самЂ се што е почео ветарЂ опетЂ дувати. Добра три сата прошла су, одкако су они отишли на обалу. Докђ на еданЂ путЂ нагпђ .inђарЂ скочи и поче трчати по лађи и изђ свега гласа викати. И мбј сви скочимо одма и запитамо га