Шумадинка

рећи еивала. Наука e то исто што и разговорЂ сђ лк)дма. само од'Б памгенд зависи, и одђ количества предмета; али практика се оснива на собственимн дћлима, па e свагда сигуршл. 6дант> стари државникЂ естг. нсива архива нћговогг. отечества. Ко ше участвовао у каквои револуц1и, онђ неможе нипошто разумети новине о таквои у другон землви, нити сравнавати случаеве и обстоателства , и отудг> прорицати исходђ дћла онако, као онаи што e умаствовао. Практика е велико и врло полезно знанћ за свакога; и, докле неби могао еданг> човекЂ великогЂ дара разума дотерати, да живи баремЂ хилвду година ? али намЂ е Богђ положш предћлљ кога неможемо npeћи, и тако сђ нама умире и наша практика, и наука а другш на ново почишо и уче, и зато никадЂ ништа совершено немогке ни 6bith на свету осимђ едногЂ Бога. Одђ наука e математика наиистинитјн, но она е само средство кђ другимЂ соверпЈенствама, кон лгоди еданЂ одђ другогЂ наслћђуго и продужуго, докђ опетЂ неизгоре еданпутЂ александриска бмблштека, паћеду онда потомцм почети све на ново, као и наши предцм после нКногђ спален1д. Л знамЂ даћете ми ви садЂ рећи „дошао си да насЂ помиришЂ па шта си намЂ казао?" и тако е, в вамЂ нисамЂ могао казати рћшително кои кога треба да слуша и кои е одђ кога паметши, но изђ овогђ што самЂ rt«Bopio , видилисте, да има и стари лтоди паметнш одђ младиј, и млади одђ стари , па ви садЂ разеуждаваите и ползуите се , н вамЂ прн оваквомЂ станго ствари у природи, немогу рћшен!е казати, доста е да оћете право и разложно и едни и други, паћетесе помирити; ерЂ колико e годђ правила написано у свима кнвигама колико ifi има на свету , ни едно се неможе и свуда одђ слова до слова практицмрати него се мора прекрадти по обстоателЂствама. по духу времена, и духу народа, и нашегЂ домаћегЂ живота, па одђ кудЂ п да вамЂ кажемЂ рћшително у тому како ће те чинити. Н , што се мене тиче, гледаћу да се сачувамЂ одђ сикире у главу, а мои старцБ1 некЂ се брину за себе, као и млади за батине сђ коима имђ прете. л ce надамЂ да ми мон врста неће за зло примити што ово пишемЂ, ерЂ имаде лгоди, кои су млади годинама , а стари разумомЂ , а мислимђ да ми кеће ни млади, замерити ербо ми се чини дасамЂ правду казао, а и они ће ду остарити и познати да е тако , и бБЈћеду онда и они спрама ондашнви млади оно, што су садашнБи стари спрама нби, ho ако се кому противно, учини и буде имаошта противђ овогђ примћчавати , милоће ми бшти ако ми се одзове, па да се растолкуемо, може бмти да ће после и резултатЂ изићи, кои бм читателви желиии да виде. —

ПУТ0ВАН1Ј ПО ПРАИЗКОМЂ ПРПМОРШ, И ПО ОСТРОВУ РИГЕНУ. (Друго иисло.) (Продуженш.) Спавали смо тако и лкмали се као у колевци до дванаестЂ caTiS; у то доба ноћи тргнемо се сви на еданЂ велики тресакЂ. КадБ се пробудимо имамо шта видити; бура и то велика бури подигла се. НашЂ несрећнми синворЂ капетанЂ повиче страовито и уплашено, и позове насЂ све у помоћЂ, да му помогнемо ленгере извући да бежимо у дубину сђ лађомЂ, ерв е осетЈо а и ми смо сви осетили гди лађа често закачуе о некака†каменЂ. — !\1и сви скочимо као да ни еданЂ Hie ни спавао , али Hie се могло доћи донде одакле 6bi се могли ленгери извлачити, ерЂ е се лађа тако прекретала тамо амо да чимђ се кои изправи а онђ опетЂ по трбушке на носђ падне, тако да смо морали четвороношке пузити , а таласЂ е тнмђ више заплгоскивао у лађу, што е бмла везана. каменћ оно кобрлало се по лађи часЂ на едну часЂ на другу страну, и многима е ноге изприбЈило. Помрчина бБ1ла е густа као тесто. Грмлавина и громови спроводили су нашу вику на лађи , по гди коа муна сине, и поеле себе о стави намЂ шштђ већш стра и мракЂ, ерЂ тек' кздђ сине муна видимо какви се страшни таласи подижу, и на нашу лађу удараго. КадЂ извучемо ленгере, а ветарт> насЂ дочепа, и наша лађа иолети као перо. Ми се предамо судбини, и свакш шчепа за кака†конопацЂ или за греду па прилегне узЂ лађу, ерЂ др_)гч1е све бм насЂ ветарЂ и таласЂ у море смлав!о , као и мое две бутелћ млека. Ахђ мое две бутелћ млека, никадЂ васЂ немогу заборавити. — А'1ени се чинило да смо са свакимђ таласомЂ по читаву милго летили; а никога нема на корману , ерЂ лађарЂ имао е дуго посла и муке докђ е до нћга дошао. Шлама кадЂ кздђ изђ помрчине звао ме е и вико : србнно на мого душу зло, ми ћемо се подавити. Одђ некудЂ е и плачЂ допирао до мои yiniro, али л ниеамБ имао кадЂ слушати, в се нисамЂ yn.iamio, премда самЂ прилично дрктао, валБда одђ зиме. Таласи на сусретв тако су вко ударали у лађу да се чинило да о какву стену или о обалу лупа. При тои онасности и страу чуемЂ ioiiiTe гди лађарЂ псуе и проклинћ свогђ Ернста; измеђЂ осталогЂ каже му: coori. твогђ небрежешн да оволики лгоди садЂ пропадну. Фала лепо помислимђ н у себи, и скинемЂ мои горнви капутЂ, и сваки самЂ часЂ crpenio кадЂ ће наша лађа почети тонути , и викнемЂ Шлами да се преправи за пливанћ ; но Фала Богу до тога Hie дошло. Али при свакомЂ севаиго мунћ видт самЂ свуда отворенЂ гробЂ , и ко Hie вид!о морску ноћЂ, и морске густе и црне облаке кадЂ и' мунн тамо амо пресече и пенуће се морске таласе осветли, таи