Шумадинка

■2£Sfc| £ сити , она e жертва свагда наипре морала преко те стене прећи , па ако е невина онда непозна се ништа на стени, но кон жертва nie невина нћна се стопа удуби у стћни, и ioniTt остане и трагт> нКногђ детета. Л самт. добро загледао та стопала, и доста e наликЂ на човечјго стопу, има пету и прсти лепо удублћне. Недалеко одт> те плоче има опетЂ вданв велики издублћнт. каменЂ, гди су пепео и крвљ принешене жертве чували. Овуда врио много нашли смо путника, кои одђ камена до каиена иду и завируго и траже какве знаие те несрећне славенске прошлости. Ми се сви изкупимо и попенћмо на Хертиногт. града зидђ и седећи онде гледали смо како сунце преко плаве Арконе залази, а месецљ полази да ocia ово свето место старш славена, гди су се Белибогв , и Чернобогљ, Триглав-fe и други славенски боговии чакЂ до у еданаисти векЋ славили и почитовали; и гди e се лзичество наидуже задржало. О, како бш се л радовао да су се овде одржали Славени, па макарљ и сада бмли азичници. — Аркона лежала e предљ нама, и могли смо за дант> и тамо стићи што бм вредше 6bj.io може бмти него све, али нисмо имали друшства. Пошто смо залазеће сунце изпратили, вратимо се нашемЂ Шумару а други путници на друге стране на конакЂ. По томђ замаку свуда су велике букве, и редко е гди кон бмла, на Koioii Hie бмло по неколико путнички имена урезано, кон се могу познати и после двадесетЂ година. Сваки путникЂ за споменЂ изреже свое име на неколико места. Да смо насЂ двоица наша имена и грбЂ Cp6ie на више места изрезали , то нетреба да ти кажемЂ ерЂ ћешЂ и самЂ знати. Сутра данЂ (26. Авг.) пре зоре пробуди наст. све домаћинЂ, ерЂ треба да стигнемо пре сунца на брегЂ стубово каменћ названм, врЂ у целомЂ овомђ краго европе, ни одђ кудЂ нје лепше видити излазакЂ сунца него оданде, а залазакЂ са Хертиногђ града, а месечину у ономђ лепомЂ езеру. Мм сви крозЂ мракЂ певагоћи пођемо, и опетЂ споредЂ езера кудЂ нас% е путЂ вод1о дођемо све крозЋ букову шуму на то место. КадЂ дођемо тамо нашли смо преко 30. путника кое лгоди кое жена гди већЂ стое и преко мора гледаго, и чекаго да се сунце помоли. Море е бмло са свимђ мирно, а небо ведро, мм смо сви стаали, и сваки часЂ смо гледали у сатове, и казивали еданЂ другомг. шштђ десетЂ минута, јоштђ петЂ минута, међу тниђ петЂ сати и по буде, и сво се море одђ истока зарумени, и разговорЂ путника утиша се и сви ућуте само су очи са вишимђ чустваиа разговарале се. сунце мало по мало излазило е из' мора , и кадЂ сунце са свимђ изађе изђ мора , тишина се међу нама прикину и сви на вратЂ на носђ потрчимо низђ брдо доле у равницу, морало ce трчати, да видишђ чуда, кадЂ у равницу на обалу мора стр. часмо , а оно нема сунца нигди, и ту после врло краткогЂ времена опетЂ почне изђ иора на ново

t изиазити, и тако тога дана вид!о самЂ два пуп> гди се сунце за еданЂ данЂ роди , и кога неможе овакво што уверити да е землн округла томе се недЈОже нидоказати. Мм се вратимо полако горе опетЂ на брегЂ с' когђ смо стрчали, и кои брегЂ зове се кралћвЂ стол', кажу зати што е Карлћ XII (8. Авг. 1715. год.) гледао одатле мореку битку изиеђу данаца и шведа ; и таи е брегЂ одђ мора узвишенЂ преко 400. стопа, а своимђ одцекомЂ са свииб надвео на море и рони се еднако у море. Ту на томђ брду има една лепа гогтилница , гди смо сви сладко доручковали. Збилп, ако незнашЂ шта е то доручк о в а т и , то да ти изиснимђ . Доручковати то е што но наши изображени Срби свуда па и у Београду кажу Фруштуковати, дакле упамти до ручковати значи на србски Фруштуковати. Каква е то срамота за насљ, да сђ туђомЂ речго излсннвамо свого рођену , али наши лгоди кадЂ uiro каФу сђ млекомЂ и умачу земичку они мисле то се мора другч!в и звати, а незнаду да сне што седоручка поеде то све вашЂ народЂ зове доручакЂ или ручаница. Н самЂ чуо у Бечу едногЂ Србина да доручакЂ зове предручакЂ кое е скована речЂ и нечуе се у народу, а што е шштђ чудкјв вдногђ рвата чуо самЂ гди каже: р а н о e д', но раноедЂ може сасвимЂ нешто друго значити, а особито за онв кои непознаго свои езмкт>, него га новимђ ненужднммђ рачма кваре и безЂ неволћ праве одђ нћга вавилонски торон!>. (Продужешв сл%дув.) ЗАГОНЕТКЕ. 1. Дашто ми ти дашто. Ко nie воду кадЂ нема воде. 2. Гди e Магаре рикало да га е са†светЂ могао чути V 3. Какви дрва наивмше има на свету ? 4. Кое е слово у азбуки наиаче ? 5. С ђ кои дрва неопада нигда лишће. 6. Ко е сђ едномЂ рукомЂ четвртми део лн>дји на земл1>и y6io. 7. Колико дана има една година ? 8. Ко « се пре свое маике родјо? 9. Шта човекЂ тражи а моли Бога да не нађе. 10. Шта е CTBopio Б огђ предЂ лицемЂ cbijo лгодш ?