Шумадинка

*№ 23.

185©

ШУМДДШША, ЛИСТЂ 3 А шжшљмж Ш Ш®ВФ®СТ< УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ 15. Ненадовић%.

Излази свакогЂ твртка.

Че-

БеоградЂ 8. К)н1н.

^ Ц^на е гоишн. 8, по^ год. % а на три мес. 2 цв.

БЛАЖЕНИ рДЕПИ, ГЛУВИ. НЕМИ II ЛУДИ. 10. Ман 1845. год. шетагоћи се по гла<мама у Б еч у 5 опазимЂ на едноиЂ кестену прелеплЉну слћдугоћу облву: „Данам. у 6. сати продужиће СаФирт> своа хумористична предаванл, у великои сали близу Белведере." Добро помислимћ у себи, и извадимт. мараму из' џепа и завежемЋ, да небм заборав1о ; тога човека треба да видимђ, о нћму самЂ млого ^читао и слушао, нћгова ми се филосо«>ia наивише допада. КадЂ е 6бјло близу то време одемЂ у поменуту салу , кон е већЂ пуна лгоди и зкена бћ1ла, каравно да се морало за улазакЂ платити, на среди сталше еданЂ асталЂ. и кодђ нћга една столица. ШестЂ сати изб1е, и врата се отворе в еданЂ омалечакЂ човекЂ са спуштенммЂ брковима и наорчарима на носу ступи унутра, са†; се разговорЂ утиша, само 10 штђ гди кои шаптали су: „Ево га, ево га, то е СаФирЂ." Кои су га познавали плћскали су му рукама , а кога Hie познавао, пропинно е се да га добро вади. СаФирЂ се поилони, и седне за аеталЂ на столицу. Са†публи кумЂ ућути, а оиђ почне приповедати: „ДанасЂ господо мол и госпое мое, кои сте ми указалн ту честЂ да за готоде ваше новце дођете и чуете штаћу говорити, данасв, говорићу вгмћ о лгодскимђ чуствама и показаћу вамЂ да е човекв врло несрећанЂ сђ нвима. Познато вамЂ е, или ако hie вами позиато а оно е мени, да ни еданЂ философђ ни старогЂ ни данашнћгЂ новогђ века Hie говорш, нити размишлавао ни писао, дали е слепЂ човекЂ несрећн!и одђ онм кои виде, и.ш глу†и немЂ одђ ohw кои чуго и говоре, или напоследку да ли е срећнш мударЂ одђ ohw што су луди. То е дакле задатакЂ o чему ћу вамЂ данасЂ говорити , и по томе задатку можете заклготи, да сам-в а у персони вашЂ СаФирЂ што вамЂ говоримЂ, и да сте вм бечл1е што такове ствари наирад!е слушате. Н вамЂ нећу о тоив говорити као наши философи само изђ воздуха, и кои темелг, свога размишлнванн на облацшма осниваго, и изђ самогЂ предпоставлана говоре, л ћу вамЂ изђ самогЂ изкуства приповедати, и место мене навеш-

ћу вамЂ саме гкиве примћре да вамЂ говоре, па ви после сами мислите шта е болћ. •— Шче у осаиЂ саги одемЂ у овдашнБи судЂ: предЂ вратмма судеискимђ казке ми момакЂ да полако уђемЂ да небш cy^ie пробудјо, н уђемв полако и седнемЂ на едну столицу, на то уђе еданЂ тушителБ и почне се tv жити суду овако: „Славнми и праведнми суде! Н самћ бмо тако срећанЂ да саиЂ у момђ детинБству oc.ienio. КадЂ самЋ порасто onseHio самБ се, и до данасЂ, до мои тридесетЂ ипетЂ година, срећно и задоволћно жив!о самЂ. Бмо самЂ споконнђ , живјо самЂ само себи, жив!о самљ само у себм, едномЂ речго 6 бјо сам -ђ наисрећн!и човекЂ на свету. Но ДокторЂ ФрицЂ одмами ме у нћго†кварткрЂ иамаже ми некаквомЂ водомб очи> и и на мого велику нес.рећу прогледамЂ. О, одђ to доба сво мое блаженство разрушено е сва моа срећа изгублћна е, сво мое задоволство претворило се у незадоволБСтво. Ч имђ прогледамЂ видимђ пред' собомЂ два жива створена, и погледамЂ едно, погледамЂ друго, и тако самЂ се c6yHio, да самЂ морао питати : молимђ кое е измеђЂ васЂ двоице човект»?" на то од1овори ми еданЂ: „а самЂ," — „а онаи другш?" ЗапитамЂ н, „оно е мои пасЂ." То е првм путЂ да л обличћ човека видимђ — л се уплашимЂ одђ нћгове дуге косе, одђ нћговогЂ сувогђ лица, и нћговогЂ замигплћногЂ чела. Дакле то е no^o6ie човека! помислимђ у себи, и дуго око нћга обилаз10 самЂ и гледао га, а самЂ ммсл1о да e човекЂ са ^ вммђ другчи. И самЂ знао сва имена животинн , али, нисамЂ ни за кое знао како изгледа изађемЂ изђ докторове собе на сокакЂ и сретао самљ путемЂ различни животинд едне на две едне на четири ноге, лгоде самЂ већЂ познавао. Док' самЂ слепЂ 6bio свагда броећи кораке могао сзмђ мого кућу погодити , а онда очи су ме сбуниле и тако морао самЂ платити да ме одведу. — ПутемЂ гледагоћи ка другима лепше алБине него на мени, роди се у мени завистЂ о KoioK за време могђ срећногђ слепила ништа друго осимђ нћкогЂ имена, нисамЂ знао, видимђ како човеку ружно стои кадЂ ce смее или плаче, дођемЂ кући и видимђ , шта видимђ? видимђ да мон жена, за кого самЂ мбјслјо да нема