Шумадинка

Ш 9 лепше у свету, видимљ, да е погурена рушна и адна баба, отворимЂ тентере кућевнБ1 трошкова и дугова и премда нисамљ пророкљ видимђ опетљ изг, нви сву мош будућностт., едномЂ речго све што самљ вид!о, ние ме задоволБило, него напротивт. све мое миели сављ мои свегЂ когх> самЂ ну мислима преставлло и у нћму живт разрушенЂ е, зато н овде предЋ судомг. тужимљ поменутогг. доктора, и молимђ славни суд^. да све мое штете плати и да ме опет -b у првобитно станћ поврати, ept ако а ionjTi. неколико дана гледамЂ ова чуда по свету то или ћу одђ лда и стра умрети, или морамљ самт. себи очи извадити." Cy^ie запитаго секретара, о чему е тужителБ roBopio, па се онда посав£туго и реше: Да обтужени докторљ Фрицг., плати две илнде ФОринти тужителго и да га опетљ услепило поврати. ЗатммЂ ступк у судЂ новђ тужителв, и почне суду говорити : „Славнми и праведнми суде природа е мене између милшна други обдарила бмла тммђ срећнммЂ даромЂ те самЂ оглувт јоштђ у детинвству, и тако глјвђ провео саиЂ цео мои н;ивотђ до данасЂ мирно и еадоволБно. Пре неколико дана на дари ме ђаво те заспимЂ у башти Дра Фрица, онђ ми се прикраде иуспеми нешто ууши, и кадЂ се пробу г димЂ, осетимЂ да онаи тихи светЂ npeTBopio се у ларму одђ милјонђ гласова, и онда текЂ знао самЂ уважавати мое старо станћ. ОдемЂ У друзкштво и чуемЂ клеветанћ, оговаранћ, ласканћ, псовку , лажЂ, интриге. Дођем б кући, MoioS зкени, и чуемЂ, шта чуемЂ? ЧуемЂ како самЂ бмо срећанЂ и миранЂ докђ ни самљ ништа могао чути напоследку пошто самБ свуда бежао и свуда све оно чуо што немогу да трпимЂ дошао самЂ славнОмђ суду и подносимђ мого тужбу и молимђ да ми докторЂ плати за све што самЂ npeTpnio, а особито што ме е жена грдила. Судје се посавћтуго и pbnie да обтужени ДокторЂ плати три иладе форинти тужителго и да га опетЂ у првобитно станћ поврати. ТекЂ тито се та парница свршила уђе на врата трећи тужителв и почне се тужитл : „Славии суде ! Сама природа учинила ме е бмла срећнммЂ и опредћлила бмла те самЂ се немЂ родш — а садаЂ срећно чита†мон животђ до данасЂ провео, свашта самЂ слушао и гледао ни очемЂ ни самЂ говорјо, често самЂ виђао неправду али ћутао самЂ, и остао самЂ свагда миранЂ , слушао самЂ гди се лгоди нротиву цара разговараго и ћутао сзмђ и бмо самЂ миранЂ — сђ мошмћ женомЂ нити ис'кимђ на свету нн самЂ се завадјо нигда — но садЂ е са свимђ другчЈе , проклети Др. ФрицЂ превари ме и пресече ми изподђ езмка едну жилицу и а проговоримЂ, одемЂ у каФану и почнемЂ се o политики разговарати полиша затвори ме , тскђ што ме полицја пусти дођемЂ кући и завадимЂ се с' мотмђ женомЂ, коа заклгоча врата на Moiofi соби и оде у шетнго , и н самЂ морао полупати пенџере и проћи крозЂ нби , и ево дошао самт. сада у су п ђ и

Ј молимђ славни судљ да рћши прво : д» ДокторЂ плати што самЂ бмо затворенЂ , друго : да плати полупане пеџере, и треће: да помири ме са женомЂ 9 и наипосле да учини опетЂ како зна да онвмимђ, или л ћу бити принуђенЂ утећи одђ мое жене, и оставити Бечку полифго, ерЂ докђ годђ узмогу да говоримЂн ћу истину говорнти." СудЂ рћши да да све , трошкове и накнаду обтуженми Докторљ плати, н да употреби сву свого вештину да га опетЂ у немогЂ претвори, или ако то неузмогне, онда да га научи: едно ммслити а друго говорити. Таи трећи тужителБ изађе задоволннЂ а четврти уђе и почне свого тужбу: „славнми суде ! Л подносимђ устмену тужбу на проклетогЂ Дра Фрица кои ме е лишш мое среће, кои е мое уживанћ упропасио, и учинго да морамЂ умрети одђ глади. И самЂ се родш сирома и умро 6bi може бмти одавно одђ глади, но нрнрода постарала се за мене, и у Moiofi младости полудичЂ и одма ме приме гладна, изцепана, озебла, у кућу луди, гди самЂ имао лепу собу и рану јоштђ послугу, и гди самљ двадесетЂ година провео у наивећои срећи, нигда се нисамЂ бринуо на чему ћу спавати, иигда нн самт> мислш шта се чини на овомђ свету, едномЂ речго за целогт. могђ лудила бмо самЂ млого срећHi« и паметн1и одђ ceiro философз и кралћва, и бно еамЂ споконнђ . •—- Ho upe осзмћ дана , уђе Др. ФрицЂ у мого собу, и пошто ми е гледао езмкЂ и пулсЂ, и опипао чело, и загледао у очи и зубе, каже ми на велику мого жалостБ и несрећу : „Ио. вм сте сада савршено изцелћни, и морате одма изселити се изђ овогђ заведек!а, и тражити одђ чега ћете живити." То ме уплаши; ерЂ поммслимђ кудЂ ћу садЂ? немамЂ шта ни први данЂ ести нити нмамЂ гди спавати. И груну ми сузе кздђ ломмсли да самЂ се опамепо , и да опетЂ морамЂ или просити или отимати или лагати те се ранити на овомђ свету. Н самЂ молш Доктора и доказивао му да се шштђ ни самЂ опаметш бадава све, да самЂ ииао да га подмитимђ оставЈо 6w ме 1оштђ дуго на миру fi се морадо изселити изђ дома <vy^i8, првогљ дана нисамЂ имао шта да едемЂ, но лако се досетимђ одемЂ и украдемЂ десетЂ земичака и текЂ што и' поедемЂ они ме увате, но н сзмђ већЂ бмо сб^тђ , предаду ме суду, и судЂ ме осуди на четири дана затвора, н самЂ мол10 да ме осуде на дужи затворЂ , но cy^ie остану нечувствени спрамЂ мое молбе, за та четири дана мога затвора нисамЂ се бринуо ни зарану ни за квартирЂ. СадЂ кадЂ е таи затворЂ изтекао, дошао самЂ славномЂ суду и подносимђ тужбу на Др а Фрица као на разорителн могђ начина живота , и молимђ судЂ да принудн доктора да ме рани, или да ми да сведочанство да се шштђ ни самЂ опамет1о, и тако онда могао 6w се опетЂ у оно благодћтелно заведеше повратити и спокоино живити , а н уверавамЂ слачнми судЂ да ћу се н достоинммђ тога заведеша показати и