Шумадинка

Qt ' * s\v^

да ћу ce у будуће чувати какве знаке памети примћтити дати, а и еад^ како славими судЋ тако читављ светЂ моиге асно увидити да свмђ са свимђ лудт>, ер' немамв ни едне краицаре у џепу." Суд1е, се договоре и рћше по гкелви тужите.ia да Докторв ФрицЂ за свагш данљ што е оваи паметанЂ 6wo на фондб шпитала да по сто Форинти: и да му да сведочанство да е лудЂ.

НВКЕ ЧЕРТЕ 0 ДУБРОВНИКУ 1848. Изкочивша искра слободеу овои години у главномђ Французкомтв граду Паризу, гдћ се opio гласЋ, слобода, братикство и еднакостћ, допро е оваи гласљ у престолнБЈИ градЂ АустрЈе БечЂ, аодавдеи по читавомЂ царству, те тако и у Дубровникљ, гдћ одма по лримћру осталје градова усганове мобилну гарду илити народну страгку. Свакљ е ово препорођенћ нововоскршавше уставности радостнммЂ срцем-Б поздравлло и радовао се овои и управљ ненаднои стечевини. У исто ово време поради учинћне iomt 1846 отимачине одђ стране ћесарске Црногорцима , састоећа се у тридест*> брава, ударе Црногорци на Боку поради освете, те почине велнку штету. На оваи гласЂ крене се гарнизонБ изђ Дубровника и сђ нјбимђ ђеиера Раихе у Боку, да бм предупред10 већу освету и чинећу штету одђ Црногораца. Дубровчанима тако остане цела влзстб у рукама, и они начну аговати надЂ Србима православне вћре. Срби невини и мирни, сносили еу све стрпћливо, и CBoieMii стрпћшемЂ ммелши су ублашити раздразкеноств и разареиостБ овмн незнабрата; али бадава ? мршнн и горченћ дубровчана противЂ Срба множила се одђ дана на дакв тс већма, те почну нвно у очи добрв !мђ и великодушнммЂ Србима претити, говорећи: ,,Ми ћемо васЂ све поклати, и сажећићемо васЂ у самои вашои цркви , као што су то већЂ едномЂ наши етарш учинили." Уншсно ово дћло учинили су онм Србима у. CTapie време башЂ на еамми данЂ воскресенјд христова, кадв су добрми Срби нри божественои лиTyprifi у светомЂ храму бмли, те запале светми храмЂ, гдћ су сви погореии. — Ово зло и краинћ безакон{е злобнми Дубровчана бнло е забашурено, и они су сами отрицали да то зло учинили нису; али 1848 ; кадЂ се породн свеобшта буна, начну вмшепоменутимЂ гласомЂ викати и претити, да ће све Србе, башЂ кадЂ буду сакуплћни у светомЂ храму , предати огнга и пламену да ни еданЂ неостане. Србалн будући врло мало число, пораженми страхомЂ нису знали ; шта да чине, већЂ су трчали кђ свомђ свештеннку, проти Г. Николаевићу и искали савћта куда да бћже одђ овогђ вараврскогЂ насил1*а. Прото и самЂ у чуду, али трезвенЂ духомЂ, подстрекне свого браћу, да се срамотно неупушташ, већЂ да се бране докленЂ еданв тече.

Наипослћ имђ рече: „Не боите се браћо, в ћу првбш , ако што буде , предЂ вама барнкЂ носити и сразићемо се нашимЂ могућимЂ силама; а бранити се одђ зла и самЂ насЂ христосЂ спасителБ учи." Срби се овммђ рћчма мало охрабре и рћгае се бмти приправнимЂ, одупрети се свакои насртагоћои сили. У еднако ово време стигне изђ Трста Владике црногорскогЂ секретарЂ , кои е опремлћнЂ бно у ТретЂ и Млетке , да набави зриа за топове — сђ коима е имао Владмка намћруше ударити на островЂ Лесендру и Вранвину, кое е скадарекш Паша преко вћре 1844. год. заузео, кадЂ е Владика сђ Црногорцима отишао 6 бш на Граово противЂ Али naше, веЗБ1ра ерцеговачкогЂ, будући е Али паша бно у намћри отргнути Граово изподђ Владмчине области. Дубровчани докђ чуго, да е еекретарЂ ВладБЈчинЂ дошао, разнре се противЂ нћга и начну га тражити да га y6iro. СеиретарЂ е 6 б 1 о кодђ ондашнћгЂ рускогЂ конзула, кђ кое му дође мћстнмн окружнми капетанЂ баронЂ РознерЂ и достави рускомђ конзулу, како су Дубровчани зачули за долаазкЂ секретара црногорскогЂ ВдадБиге и да онђ aie сигуранЂ сђ нћговимЂ животомђ у овомђ граду ни за еданЂ еатЋ. Будући у приеуствда те конФеренц^е и самЂ секретарЂ, одма се рћши, поћи изђ несретногђ града, те да иде у КоторЂ, а онданде, ако му небуде слобдно на обалу которску ступити, опетЂ се на пароброду уписати и возати се тако дуго по мору, докђ се ова несрећа неуталогки, СекретарЂ се крене и отиде путЂ котора; а овн еу га шшђ еднако иотрагкивалк , еда ra не бм гдћ спазили. ТакавЂ се гласЂ слободе и равноправности 1848 у Дубровнику бмо saopio. Овое жалостно 6 бјло ohда пакЂ и данасЂ чути, а тммђ внше, што е онда 6 б 10 свеобшти гласв : слобода, братинсте и еднакостћ — пакЂ гле! гдћ су тшђ учени лгоди, како се братннство паблгодаваше! Добрми Срби, кои еу понаивБпне дошли поради трговине изђ Мостара, Сараева , Требинн и ocTa^ie мћста, сносили су стрпћливо ову кранго бћду и тћшили се болвомЂ будућности: 4aw Бога спасагогцаеаго- — Срби се нису усудили никомђ о tBoiofi неволви писати, ерЂ бн одма зло прошли; но опетЂ су понаивмше полагали надегкду на стигавппи гласЂ, да ће доћи еолдати Личани за посаду у ДубровникЂ. БашЂ у очи самогЂ воскресен1*а дођу солдати, и сутраданЂ много будући воиника православне вћре, дођу у светми храмЂ, да се Богу помоле као на велик^и празникЂ. Срби тадаи мало дану душомЂ и прославе мирио христово воскресешв. Но на жалоств дубровачти Срба крену се овми воиницм у Боку Которску — а овб ! остану у бћди и неволЂИ. ГласЂ оваи стигне у КоторЂ, ђе су православнни Срби много претежнни. Которекш Срби поруче Дуброчанима, да нетичу тамошнго браћу, ерЂ ако такну и едногЂ, они ни едногЂ Католика у животу оставити неће. Но и ова претнн разнрене