Шумадинка

Qfi

ме риболовЋ у скадарскомЂ езеру знатно умал!оПакљ ако се заисиа подигне слободно !пристаниште у Скадру. а зашто се не бш таково и у Београду (и у Крагуевцу на ЛепенБицш) установило, гди е средоточ1е трговине. Сђ три стране може водомт> трговина долазити, а преко тога сувимЂ изђ свега турскогљ царства. — Разносн се гласљ , да ће се наново подићи контумапЂ у Земуну; но нашто бм бмо таи контумацљ , кадЋ у читавои Cp6in савршено здравлћ, у славу Бога, влада; а свакш добро знаде, да е то великш уштрбв за трговину. — Многе су новине шштђ одавна писале и садЂ писати непрестаго о Боки - Которскои , говорећи , да ће Аустр1н исту уступити Црноигори ; а Pycia да ће ставити у которски заливг> свош флоту. Црногорцшма бм ово у добрми часљ бмло, а на то они имаду и неко право , будући е познато , како су они 1813. год. Боку - Которску одт> Француза освоили. Ондашнви црногорскш Владика Петарт> првми држао е у обсади градт> Которт> са своима Црногорцмма за три месеца, а после тога предаду Французи градт>, у кои Владика торжествено са своимт> Цриогорцм»т уђе. Hie истина што Задарске новине пишу, да е аустршска воиска освоила Которт> одт> Црногораца 1814. године. А зашто неће те новине да ставе у cBoioft препирки, како е ђенер. Милутиновићт. ioiutti месеца Декемвра 1813. год. дошао у которскш заливт> и поискавао одт> Владике, да му уступи градљ. То се знаде да е тако бмло ; а знаде се и то , да е Владика поменутомљ 1)енералу одговор1о, да онт> изт> града отићи неће докђ не доб!е одговорљ одђ рускогљ или аустршскогт> двора. Тако е Милутиновићт> остао у которскол№ заливу до месеца K)Hifl 1814. године. Месеца Ман стигне писмо одљ рускогљ цара Александра изђ Париза, у комт> лвла Владики, да преда Боку-Которску Аустр1ннцнма, и да се онт> са своимт> храбрммт> Црногорцмма поврати у свое горе. Тако се Владика 3. Шшн кренуо изт> Котора у Црнугору, полагагоћи надежду на цара рускогљ, кои се обећао у свомђ писму, да ће Црногорцмма у свое време помоћи и прнзнати нмова храбра дћла. О оуомђ бм се могло и вмше писати, но за то намЂ остае шштђ времена. — Много су све новине писале о бановомт> повратку у ЗагребЂ, садЂ бечке иовине за извћстно авллго , да е банЂ баронљ блачићЂ отишао изђ Беча у ЗагребЂ, и до садЂ ће већЂ морати бшти онде гди га давно очекуго. Исте новине о госпођи баници ништа неговоре, кол бш морала сђ нбимђ заедно у обћтовану земл о доћи. Жао намЂ е, што ће Хрвати морати сђ младомљ банкцомЂ нћманки говорити ; ерЂ кажу, добро извћштенми У КНЂИГОПЕЧАТНБИ КнНЖЕС

лгоди, да незна нимадо хрватски, илити право говорећи србски. Србски, зато велимЂ, што су Хрвати изабрали и за право нашли сзмкђ cp6cKifi, за езмкЂ кнћижевнми; и тако нека га неназђ1ваго кодђ насЂ непознатимЂ именомЂ „илирск1и," као што то само по единми лгоди чине. Имаде кодђ Хрвата врло честитми лгодЈи, кои знаду све она цћнит« што е народно и што се на братску узаимноста односи. — У Загребу имаде еданЂцрквенми листђ подђ именомЂ „Католичкји листб," и излази преко неделћ едномЂ; онђ брани само католицизамЂ, а православнима непрашта гди може. Овака†бм листб морало и наше свештенство имати, ако не на другомђ месту, то бм заиста у Србш могуће бмло, те да се и оно брани како може и како знаде ; ерЂ црковне препирке неспадаго у политическји ни у другји, него у црковнми листб. — У целои Аустрји излазе 229. повременм листова, одђ кои 102 листа излазе као политичне новине, 127 као научни и забапни листови. По езицмма одђ тш листова излазе 120. на немачкомЂ езмку , 58, на тал !анскомЂ, 38, на славенскомЂ, 11, на маџарскомЂ, 2, на румунскомЂ (Срби за садЂ у AycTpin немаго никаквогЂ ни политичногђ ни кнбижевногЂ повременогЂ листа.) — Изђ Милана пишу, да е листб подђ именомђ „AjCTpia" забранћнЂ; а да шта ће бмти са oнммђ к ои носи име „республика?" Алиморадае подтицала у живацЋ и сама ,,AycTpia" Аустрјго, те су го тако забранили. Aycrpia на артш, неданои на землби и Аустрш землБи мира — та свудЂ се две CTHxie утркуго и »toparo еднаке тежнћ имати, а оде увиђамо мћсто слоге неслогу: место напредка назадакЂ. — У Pycin у едномЂ месту кодђ азовскогЂ мора, поавили су се бмли негни аидуцм, кои су по бродовима отимали и сђ собомЂ носили разнествари. Руси то нису могли трпити, него ее побрину сваколко ifi поватати, и тако су већЂ у тавнице позатварали. •— У Мађарскои имаде по доста аидука, кое саданБи аустр!иски нови пандури нису кадри поватати, ерЂ често ватагоћи ш сами заглаве. Коме се неда •— ономе се бадава мучити. ЧовекЂ ради, алЂ кадЂ му све изђ шака бежи, бадава ради, бадава се мучи — него мора тражити нешто друго и паметнче себи за посао , пакЂ неће бнти К р и вко Несретниковићг. тва Србскогђ у Београду.