Шумадинка

qq џ гјгјг

и и останемЂ до пеко доба ноћи у Ликерџиницн што во садт> по моди зову : ново читалиште. гди место кнвига стои po3<>.*.ia, малага, иикери н горка рагпл, а место нозијш на асталу стое нарте и домине, кое су лгоди зато назвали повмиђ читалиштемљ, што кадЂ седе до поноћи па кадх. и' н!ене псуго и питаго гди су бмли кагку обично да су се у новомђ читалишту зачитали у новине па се тако одоцнили, а гкене поверуго и буде имт. мило да се и нбшви лгоди одали на читанћ, ерљ оне мисле на оно право читалиогге. Кадв буде попоћи (ириповедаше далћ) н пођемЂ кући, а млоги остану ioiuTe да чекаго доиљ прође зима па онда да иду. На полго е нкђ ветарљ дувао и снегљ у очи као брашно сипао. КадЂ будем' б.шзу куће осврнемЂ се, и видимђ едно велико лепо псето , кое е изгледало као кака†касапски псанпсовЂ, оно е имало лепЂ литарЂ око врата и трчало е непрестано замномЂ, а се сетимЂ да е заврлало и изгубило свогђ господара, и жао ми буде да скапа на таквои зими , и сммслимђ да га пустимЂ нека предЂ моимђ вратмма у куини ноћи, у томе уђемЂ у кућу и оно замномЂ уђе, н прођемЂ крозЂ куину , но текЂ што отворимЂ врата мое угренне спбе, а то псето мимо мене протрчи и легне за фуруну, а запалимЂ свећу , и почнемЂ га на полћ гонити, но сздђ да видите мое муке; Псето почне ужасно на мене лаати и скочи на мои креветЂ и спреми се да се брани. се нзлготимђ на тогђ могђ незваногЂ и безобразногЂ госта, шчепамЂ амрелу и заманемЂ да га ударимЂ, но у тои лготини како самЂ замануо ударимЂ иза себе огледало те разбЈемЂ, за коесамЂ месечну плату дао, но кадЂ га ударимЂ а онђ шчепа мои свиленми амрелЂ те га свега изцепа, и ту ми оде една месечна плата. Н се налготимЂ као пасЂ но и мои неблагодарнши гостђ нелготи се као човекЂ, а и бшо е мудр1и одђ млог1и лгодш, хтео самв ићи на полћ да зовемЂ патролу у помоћЂ но онђ ми се nie дао маћи, чимђ л пођемЂ вратмма и онђ полети сђ кревета и лагоћи зине да ме прогута. Л се вратимЂ одђ врата, и онђ онда скочи опетЂ на креветЂ. КажемЂ му : на полћ. —• Ilo онђ само е гледао у право у мое очи, roeopio самБ му и нћговммБ езмкомђ : ХинаузЂ ! Но онђ ни to неразуме, наипосле почнемЂ га учтиво молити: Сиђи молимђ те баре »1ђ за Фуруну. Но ништа. НађемЂ се у чуду, гди ћу спавати. СкрстимЂ руке, и стано самЂ на средЂ собе и плакао самЂ одђ муке као дете. Ни самв знао шта да чинимђ , већв видимђ да или треба да се колћмЂ сђ нвиме по еоби или да ноћимЂ на патосу. 1}олш самЂ ово друго, зато узмемЂ едну столицу, рекнемЂ момђ несрећномЂ госту учтиво лаку ноћо, па онда седнемЂ на столицу и насдонимђ се на дуварЂ, тако и онђ учина, epb кадЂ види да се а спремамЂ да спавамЂ опружи све четири калнве ноге по момђ свиленомЂ јоргану наслони главу на лстукЂ и Biflo е репомЂ и полако режао е, кое значи да жели и онђ менн лаку и благу

н оћ ђ. Докђ е свећа горила ми смо страигарили е^анЂ ДРугогЂ , и кадЂ кадЂ ре/кали смо еданЂ на другогЂ; но кадЂ свећа догори и угаси се, н наслонимђ главу на дуварЂ и заспимЂ. Но текЂ што заспимЂ почнемЂ еданЂ чудноватнк санЂ саннти: С нимђ као да се изђ Парнза подиже еданЂ бео облакЂ, и на нј,му бну крвлгонаписане речи: Слобода, еднакостк и братство. Таи облакЂ бурно пређе преко Раине и простре се по целои Европи. ВетарЂ е нко дувао, и оне три речи виђале су се часЂ веће чзсђ манћ написане. Но таи се облакЂ nie дуго надЂ ЕаропомЂ eiflo еданЋ страшанЂ плгосакЂ сб м} 7 ннма и грмлнвиномЂ удари, и те три речи узкомешаго се наипосле она прва речЂ падне у ШааицерскЈ а она последнл у Црну гору, а оне речи у среди са свммђ нестане, и оде као mvна на небо. На томђ облаку беше после сђ различнбјмђ боама написана речБ: НародностБ, и свако слово беше веће одћ наивишегЂ торонл, и сви народи оставе свои посао, скину isarje дигну очи горе, и почну ту речБ обожавати и нбои се као некомђ божеству кланити. ЗатммЂ видимђ више свакогђ тога сиова по неколико барнка, кои су са своимђ Фарбама и грбовмма представлали свои народЂ. И усну мило ми е бнло видити међу тммђ млогоброинБ1МЂ барнцмма и Србск!и барикђ на комђ стааше написано: за цара, воиводу и Србство. ЗатммЂ подиа;е се еданЂ црнЂ и жутЂ облакг., и свм повикаше : изгоре БечЂ. И а самБ усну гледао гди гори али онђ е горео као несожигаема купина у пустинБи ; и нћго†пламенЂ доватао е и лизао ону речЂ и оне барнке, како се кои барнкЂ запали, онђ е онда летт да и друге припали и уни1пти. И сваши нај>одЂ желЈо е да принесе томе свомђ идолу на гкертву свои сусћднбји народЂ. На еданпутЂ видимђ далћ усну гди за свакимЂ тимђ барнкомЂ лети по неколико гусака и кречале су изђ свега гласа: слобода печатнћ, сагозђ Славена — и за свакомЂ томђ гускомЂ летило е по неколико велнки новина, одђ кои гди ков пла»1енЂ дочепа и прогута. На ново загрми, землн се затресе , киша опетЂ п.посне и тога свега нестане, а место тога, укаже се една велика узда кон беше самБ1МЂ златомЂ, челиком-b и орденБ1ма окићена, тако да е изгледала као каква круна изђ среднћгЂ века; а у облаку беше написано: Повинуите се! Поредакт., Цензура, и висока волн цралћва. Сва слова тји благодатнм речш бмла су одђ топова у облаку начинћна, место точке бшла е по една кумбара , место удивителне ба1онетЂ, а место запдте саблн. Све се утиша , и а почнемЂ далћ санати али проклета столица преврне се и н колики самБ дугЂ на носђ лупнемЂ. Кадљ се раздремамЂ а оно беше свануло. Одма се сетимЂ могђ синоћнћгЂ пса, и пођемЂ кревету да га китамЂ како е спавао, алЂ кздђ таио нћга иема, погледамЂ по соби нема га нигди. Нанпоеле помислкмђ да самв и