Шумадинка

Додатакљ кђ 6|» oio 25. Шумадннке, 1850. год.

'f Mbi кмамо два вида славенске азбуке, една е црквена, а друга е грађанска. Такве исте азбуке имак) и Руси и сви Славени, кои се славенскомљ азбукомљ служе, па смо могли и мм Нћиове и они наше кнБиге читати на обадвЈз азбуке, а то е управо био онаи путљ, кои нзсђ е водЈо кћ единству славенскогђ народа, за кое су се толике тежнћ ceiro Славена . особито у ово наиновје време, показале. Но око конца прошлогт. столћт^а уведоше се у нашу грађанску азбуку нека нова писмена, коа су се видила да cv нуждна да се пише нашииЂ народнммљ езмкомЂ ,"као ri, h, ђ. Овииђ писменима изђ почетка служили су се наши списателви само у рукопису, а позн1е увела су се и у кнвиге печатане. самБ H^sao прилику видити, кадв Руси читаш ове наше кнБиге, да одма застану кадБ дођу до «ви новм писмена, и незнаду да ш прочитаго, ербо ift они у CBoiofi азбуци немаш. Шта смо дакле учинили са уводенћмљ ова три писмена у нашу грађанеку азбуку? Ништадруго, него отиснули одб себе Русе и друге Славене, у колико они немогу да прочитаго та наша нова писмена, а тимг. покварили смо у неколико ону тежнго ki > саединћнго ceiro Славена у кнбижеству. И за ово смо мм криви а не они. Око 1820-те године поави се г. Вукљ СтеФан. КараџићЂ и сђ другимљ новнмђ писменима за нашу грађанску азбуку, као сђ ј, њ, љ, и тако далћ, као нужднима за писанћ нашимЂ езнкомЂ. ЈУноги наши учени лгоди и признаду то за добро, и почну се нБима у пнсанго служити, а и сада се служе, а печатане су и многе кнБиге сђ нБима, кое ће заиста iouiTt далћ удалнвати одђ насЂ у кнБижеству Славене, кои се славенскнмЂ писменима служе, па то е ОпетЂ нагла кривица а Hie НБИова. Ако ми ко примћти на ово, да ће сви нбини учени разумћти те кнбиге — одговарамЂ, дасе то саединћнћ у кнБижеству не може ниподЈто разумћти ни односити само на учене лГОДв, лего на све, вои чнтати знаду, чимђ желимЂ рећи: на цћо народЂ, кђ чему управо и тежимо. Кнвзђ Милошђ , у 1832 -гои години, забранјо е у Cp6in печатати кнБиге сђ тимђ новимђ писменима г. Вука, чега се и данЂ данашнБ1и србско прави.телство придржава, и врло добро чини а јоштђ oo.rb бм учинило, да изтисне нзђ наше грађанске азбуке и она три писмена џ, Л, и ђ, да и она несметаипрЛчимЂ Славенима у чмтанго наши кн^ига, те тако да се неудалввамо одђ ЈкелаемогЂ едннства у кнБижеству, изђ чега noc.ife и веће ползе произилазе. Наше друштво србске словесности молило е правителство, да укине ону забрану кн. Милошеву о печатанго г. Вуковш новм писмена , и да остави слободну волго литераторима србскимЂ, да пише и печата свати сђ каквимЂ словима хоће, наводећи да ће се тимђ начиномЂ пронаћи наиболн граматика за cpocKin народнми взмкђј но правителство nie то уважило, и по момђ MHbHiro ниа савршено право, ербо да се допусти писати и печатати како ко хоће, онда неможемо предвидити, колико бм се шштђ промћна у писменима поавило у будуће, и начинило бм се грдно замћшателство у нашемЂ кнБижеству тако, да се небм ни мб 1 међу собоиЂ, а камо ли са осталимЂ Славенима^ могли разумћти, а до сто година, може 6б1ти , не бм се могли ни познати са садашнБкмЂ кнБижествомЂ нашимЂ, кое заиста невалн да буде, и правителство е дужно старати се о сталности народне азбуке, ербо то ше нич!е приватно добро , него народно благо. Л самБ чуо, али незнамЂ е ли истина, да руски учени лгоди жале, што се ше дест кака†наученЂ човћкЂ

кодђ цара Петра ВеликогЂ кадЂ е уводш грађанску азбуку, да му каже, каква су писмена нуждна за своиство рускогЂ езмка, те да се онакова уведу у грађанску азбуку , а не одђ слова до слова црквена славенска. Но Б огђ зна 6ti ли Великји НетарЂ и послушао тога човћка, ерЂ онђ сигурно Hie хтћо удалавати рускш народЂ одђ цркве, кое е и нама за нашЂ народЂ врло нуждно чинити. КадЂ Руси ммсле, да бм то онда требало учинити, а за што садЂ неучине? Може бмтн рећиће ми когодђ: да не могу за то, што имаго много кнбига наштампанм сђ овммђ правописомЂ, па бм се ове нове одђ ohm разликовале. А п велимЂ да ше то, него иеналазе за добро да то чине, а кадЂ 6 bi учинили, та бм разлика бмла само еданЂ иутЂ, а небм бмла толико пута као кодђ нзсђ, кадЂ 6 bi се то допустило да пише и штампа свакш како кои хоће. вдни веле, да е глаголитска азбука бмла славенска. Ако е то истина, онда е штета, што су ону онда изоставили, и увели ову садашнго славенску, ерЂ е тимђ доондашна кнвижевностБ славенска отишла у таму, а сђ нбомђ и народиоств славенска, ерђ нбиови нотомци и незнаду за нби шта су бмли и шта су писали, нити знаду нБиове кнБиге читати. Гако ће бмти и сђ нама и сђ наншмЂ кнвижествомЂ до неколико стотина година, ак;> мн станеио овако нашу^азбуку преиначавати. Ето камЂ у Влашкои живми лримћрЂ у тому. Власи су имали славенска писмена и у грађанскимБ потребаиа своимђ . а садЂ су ift многа изоставили, и помћшали латинска, па е одтуд 15 произишло то, да стари лгоди свештеници незнаду да читаго писма, коа су сђ новомђ азбукомЂ написана, а млади опетЂ, кои ову азбуку уче,незнаду да читаго ону стару, и доћиће време, кадЂ ће они тражити редке лгоде, кои ће шмђ моћи читати старимЂ словима писане документе, као годђ што садЂ траже, ко ће шмђ прочитати славенске хрисовулћ и дипломе, кое су у стара времена на томђ езмку даване. у овомђ имаио примћрЂ и кодЂ наше куће; ерЂ колико лгодп"{ одђ насЂ знаду читати кнБиге и списашл разна, коа имамо одђ времеиа кралћва наши? Заиста мало, а требало бм да ш сви знаду читати, кои годђ пишу и читаго, ербо се не састои у неколико лгодш народноств, и кнБижество, него у цћломЂ нар°ду • А узроКЂ e тому то, што су онда писа.ш сђ титлама а данасЂ не, и што су онда слова имала другш изгледЂ а данасЂ друНи. Веле неки учени лгоди наши, да е наше кнбижество садг у почетку своме, и да бм требало садЂ уреди ти азбуку, па тако и да остане, те бм ćbi.ia добра и своиствена нашемЂ езбшу; а л нисамв тогђ мнћнЈ а? цего да Hie требало ни глаголитску изоставити, ако е бнла наша, па обхло кнБижество макарЂ и мало. И зарЂ се неће у позши времена наћи ученм лгодји, кои ће рећи, да ни та нБиова азбукаше добра, по ондашнћиЂ изговаранго народномЂ како се буде измћнило ^као што се мора измћнити), па ће они нБину изићнити другоачЈе , као ови садЂ ћирилову, за нБииа други другоачје, и тако никадЂ небм се зналн шта смо 6 б 1. ш , нити бн се међусобоиЂ познавали. да смо одђ едногЂ племена славенскогЂ. Нека бм допустили, да су новоуводећа се писмена бола за нашЂ народнБШ сзбшђ, него досадашна; но већа е цћлБ цћлокупностБ народа, него правописђ поединн нарћчја племена славенскогЂ. И за то болћ е држати се цћлокупиости народа него правописа гаоедиБ! .чарћчјн, тимђ више што се нова нарћ-