Шумадинка

У Београду, у ВторникЋ 1. Лнуара. ИиВ. Џ- &>.ЛHŠ-fH

ШУ1НАДННКА

ЛИСТЂ 3А

КВШШ1ЖМ9&» 1Ж@ЖВЖ s ш#в

Учредникв и издавателв Лн >6 омиј>1» П. НенадовићЂ.

Ован листт. нзлазн Вториивокг н ПеткомЂ. Цена му e годншнп безт. завитка 14. цв. а полгод. 7 цв. — fa завнткоит. ио' цв. на по' год скупл!;. Ко жели у Београду да sj се носи куНи а не у дућант. илн у канцелар!к> по' цв. на пола год .

Н 0 3 v РАВТ. ЧИТАТЕЛБИМА ШУМАДИНКЕ. Ново лето. Шумадинка стара. Иде опетт. 7 да васт, разговара. Ко e вес'о, да га шштђ весели, Ко е тугканЂ, да с ■> нбимђ тугу дели. Ко е боланЂ, да мј лека тражи, Забринутог' да шаломЋ разблазки. Ко се труди за напредакЂ лепми, Да га «>али и у томе крепи. А ко руши иашу србску славу, Да га рузки и туче у главу.

Да честита сваке i амт. радости, Из' свег' света доноси иовости. Да ономе што с' учити даде, Гди iiito кааге што ionrre незнаде, Ко зиа бол Г. иек' омет' повтори, Тмме иеће иигда 6 бгги ropifi. Да вамЂ нвлн, шта с' у свегу збива, Кои губи, а ко задобива. Непоштене кад' време улучи, Што год' могке да ifi опаучи,

Та од' свашта оиа иешто 6bihe, О свачему свашта доносиће. За учена као и за проста, Шумадинка доносиће доста. И за оног', кои землго оре, И за onor', пред' ким' слуге дворе. И за оне, кои игломђ боду И за оне, што с' окати воду. И за оне, што само лешого, И за оне, што моремЂ тргуго.

Та за сваког' она нешто носи, А од' сваког' само едно проси. Hie новце •— хе, шта намЂ e стало! Ил' имали доста или мало. Већ то едно, то е Срби само, бданЋ другог' болћ да познамо. Да с' сећамо Hamifi грднш рана, И да знамо шта намЂ е обрана, Да у срцу свакога Србина, Влада слога, лнјбавг. и истина.

То e да смо еданЂ дрјгомђ браћа, Обшта полза да намЂ буде слађа. Да с' манемо злобе и пакости бданЂ другомЂ грехе да опрости, Да у свакомЂ Србину Србина Mbi гледамо, а не душманина. Кои оће само СрбинЂ да е, Ма и незн о србски онђ добарЂ е. Да презремо поедине ствари, Но за обштностг. само да се мари.

Да лгобимо когод' добро твори, И ко србски милуе да збори. Да држимо чврсто се за руке бданЂ другомЂ да блазкимо муке, И у дану и у тампои ноћи, вданЂ другомЂ да смо у помоћи. Да се старог' косопа сећамо, Па неслоги да се већ' недамо. Да себичне оставимо страсти, Кое воде свеобштоК пропасти. Бмти поштенЂ говорит' искрено, Одђ Бога намЂ nie запрећегпу. Пређе свега Cp6iro лгобити, Томе неће нико замерити. Нек' све трае, и све прође брзо, Само она нек' намЂ стои тврдо. То е котва србства разтераногЂ, То надежда рода разплаканогЂ. То плодђ цмглбш тешки уздисан, Крозт, векове што у робству стан. Улгобави спрамЂ србског' народа, Безгранична дата е слобода. И счетати ту нам' нико неће, Бмт' србиномт^ слободио е веће. •— Та чудна е наша исторјд! HafinoBia ка и HaficTapia, Пуна бћде и ратне несреће, И неслоге, издае и смеће. Ал' е пуна и одвагкнм дћла, C' римлннима што б' с' мерити смела.

Имали смо мб 1 негда кралћве, И Јкупаие, воиводе. ^ареве. Имали смо иоиске изабране,