Шумадинка

ЈЦ2 и У Београду, у Вторникт, 8. Ннуара. 11152« ШУМДДИВКД, ЛИСТЂ 3А жшбшжшвжф®1% 9 џ&шжшт ш ттш УчредникЂ и издаватедв Лгобомирљ П. Ненадови ^Ђ.

Оваи јистт . излази Вторниколт. и Штвомђ . Цена му e годишни безт. завитка 14. цв. а полгод. 7 цв. — са завиткомт. по' цв. на no' год свупл^. Ко жели у Веограду да му се носи кући а не у дућант. или у канцсдар1К> по цв. на пола год.

Б А С Н А. ЛАФЂ, МАГАРАЦЂ и ЛИСИЦА ЛаФЂ се у ловљ крене, и с' нвиме лисица И поведу ioiiire, грлатогљ магарца. Кадт. су бмли доста лова наловили, и одђ трудног' посла већ' се одморили. Тада лзфђ магарцу, ове речи вели: и На три части савЋ ловћ, тм право подели." А магарацЋ лудћ^и едва дочекао, На три стране равно лов' е разметао. Па е онда ЛаФу, roBopio ti'o; „Ето господару, ето мудра ^io! "

„Ето, две гомиле, наипре изберите, „Мени нект, е трећа кого оставите. „Н самв на три части право поделт, „И ни едно сђ тиме, нисамв преварш. " И сиротан' тужан', таи магарацЂ лудми, Мислвше, Лаф' ће се тои правди да чуди. Али ЛаФЂ с' разлготи, кано ватра жива, И магарца счепа за грклннв где Д1н. И лупи га доле, о зелену траву, Да већ' нигда nie више диг'о главу.

Па лисицш онда, лаФЂ е roBopio: „Оваи Hie бшо право поделјо, „Зато лт ето, сво зверинћ ово, „Узми те подели, npaeie на ново." Тад' лисица мудра, на ноге подскочи, На мртвог' магарца иаипре баци очи. Па на едно место, са†е ловђ стрпала, Само едног' зеца себш задржала. Ila е онда смћрно ЛаФу говорила: „То е господару, сва твоа гомила." ЛаФу мило беше, па е roBopio: „Ко е тебе л1о, тако науч1о ? „Да свакоме право умешЂ део дати, „И деобомЂ свошмђ никог' невређати." Лисица с осврие магарца погледи, Пак с окрене онда ЛаФу те беседи: „1б1 ме пигашЂ ЛаФе од' куд' мени мудроств ! „Ту ми паметв даде магарећа лудоетв."

И брои бмо б BehiK на свету будала, Да природа nie магарца саздала.

У Т 1i X А У Б 'b Д И. Пре 1300 год. живт е подђ грчкимЂ царемЂ ГОсти[паномЂ HeKifi мужЂ, именомЂ ВелизарЂ, кои е, незнатногЂ порекла бмвши, слуиио наипре у тћлеснои гарди царевои, и после се Tasio тако одликовао, да е до првогЂ генерала узвишенЂ бмо. ЦарЂ 6bio е тада уплетенљ у опасанЂ ратЂ са Перс1анцима и едва е могао нђиовои грднои воисцм, коа е преко 40.000. лгодш износила, половину тога противупоставити; али Велизарова разборитоств важила е више, него грдна Персшска воиска; онђ е одржао надЂ истомђ савршену побћду, и принуд '|0 е Перз ^анце на пробитачанЂ мирЂ. Слћдугоће године, почемЂ е немире, кои су се у са момђ Цариграду понвили 6 б 1 Ли, и не само велика крвопролит!а проузроковали, него и едну частв вароши у пепео преобратили, са снажномЂ рукомт^ утишао и своме цару престолЂ и жнвотђ спасао, пошао е сђ едномЂ флотомђ у Африку, да се сђ ГилинеролЂ кралћмЂ Вандалскимђ бори. Нћгова се воиска састонла само изћ 15.000 лгодш: но онђ е при свемЂ томђ ocnoio Картагу , побћди непрјнтелЂскогЂ кралн, иводтга зароблћна сђ трјумФомЂ у ЦариградЂ. — Шститпнђ обасуо га е благоволешдма дао е за нћгову честв колаине ковати , и свакомЂ приликомђ ползовао се да овимђ великимЂ ГенераломЂ нове побћде задобме. Послао га е у Итал1го, да тамо државу источнм Гота утамани. ВелизарЂ дође са својоиђ флотомђ до Сицмл1ннски прибреж1н, освои вароши Сиракузу, Палермо и Неаполвпобћди готскопј крали Виишгеса , зароби га, пође побћдоносно у Римђ , н пошлћ своме цару и круиу ове државе а и зароблТ .ногЂ кралн у ЦариградЂ. И противу Бугара воевао е Велизарг , и овде га е воена срећа послужила. Ове велике заслуге, кое е отечеству учин!*о, битке, у коима е крвг. свого npo^io , странне за.мл!., кое е свомђ цару ocBoio, могле су овогђ тврдо уверити, да е ВелизарЂ и отличанЂ мужЂ и вернми служителг. свога господара. Аии завистЂ други лгодш, кои су желилн бмти исто тако велики и тако славни као и онђ, но снаге толико имали нису, да мјг равни иостаиу, гледали су да га оборе, н подозревагоћш ГОстинјнпђ кои e доста лакомисленЂ и неблаго-