Шумадинка

-OgV SS 10 AV/ (gf4V>-

даранЋ 6bio, да послуша опадничества, коа су иу доношена, да Велизпрг има издаиничку иамЈ.ру, и да себе на престолЂ подићи жели. О нб е бмо заиста збогт, издаиства обтуженљ, и царЂ, кои е садљ овогтз редкогЋ мужа исто онолико мрaio, колико га е пре лшбш и поверавао му се, низвргао га е са св!ш достоинства и 6ar\io га у затворЂ. Но ни ово гоштђ nie доста бмло; !О стин 1 ннђ боно се 10 штђ и овде тогђ силногт. мужа, и науми учинити га барЂ неспособнимЂ, да му може шкодити; онђ изда тога рад и свир1»пу заповћств, да му се очи избоду и да га изђ отечества изгнаду, ПресвирЈзпо дћло ово б&1ло e извршеио, вћрне очи, кое су за срећу, за спокоиство, за животђ lOcTfini^iia бдиле, бв1ле су сђ ус|'лнимЂ гвожђемЂ сажежене, и почемЂ се ово извршило, онда се вођа тражт, кои бм овогђ слћпогЂ мужа преко граница царства извео, авнши позивђ 6tio е тога ради одпуштеиЂ, али ко бн се могао на оваи гкалоснши посао одати? Наипосле лви се едно дете, и склони се да буде во. ђа слепогЂ несрећногЂ Келизара. Ово се обзнани Велизару, ослободе га затвора, скину му окове, па онда даду вптезу у место мача просјнчкш штапЂ у руку, да сво 6 отечество на веки остави. Но ВелизарЂ не само да се гадиишЂ подозренћмЂ и свирћпимЂ поступкомЂ тимђ тезк. ко опечалт, и о жалостнои будућности, кон га е очекивала, бринуо, него му се и срце парало, што е наимил^ му у свету оставити морао, сирћчЂ свого Фамил!ш, а особито спого кћерЂ, именомЂ Ирену , кон е у детинвскои верности и нћжности одђ младости оддана му бмла, свуд' га досадЂ пратила, често му, кадЂ е се побћдоносно са воине враћао, гореће крвлго попрскано чело брисала, и сђ ићжиимЂ рукама после умора нћговогЂ тежкогЂ по" сла неговала га. КадЂ е светЂ са удивленћмЂ на Велизара гледао, слзвомђ увенчаногЂ мужа лвно ликугоћи хвалјо, погледала е она сђ 6 онзлбивимђ старанћмЂ на свогђ отца; ерЂ она е знала само нћжно старанћ и лшбавЂ едне кћери према нћму, и иаодила се поредЂ нћга као какавЂ добарЂ анђео. Па и ову кћерЂ морао е садЂ осгавити! То е бнло и сувише за срце несрећногЂ мужа! само еданпутЂ јоштђ желт се сђ нљомђ разговорнти, само ш еданпутЂ гоштђ кђ своимђ прсима притиснути, и тада као npociaK'i) у туђу землго ићи. Тавничарт, га е бмо оставго, знашћи да «"е самЂ сђ дететомт^, кое га е одсадЂ пратити имало, у ходнику тавиицс наоди; ВелизарЂ га зовне себи и замоли га, да бм га, пре него што варошЂ оставе, опетЂ гоштђ еданпутт. нћговои кћери f/peuu одвео, да бм се на свагда сђ нђомђ растао и свои последнвш благословЂ дати ioft могао. Но ' дете немогаше ништа одђ ецанн одговорити, загрли ко- 1 лћна слћпогЂ мужа; ерЂ то е 6bMa сама ићи, кол е све ' презрела, да не бм ни овде отца останила, да бм и овде као анђео хранителв нћговимЂ слабимЂ корапмма слћдо. вала. И тако га e и у пусту туђу землго извела, делило сђ не.имђ жалосну судбу нћгову, докђ Hie у туђинству и гробЂ нашао; но ипакЂ е слепвш npociHis^ оваи богатЂ вћриомЂ лгобави свогђ детета остао. Нека е благословена су?аиа кћи, кон е анђео хранителг. свомђ отцу/ превео В л а д. I о в а н о в и ћ ђ cj. ii. год. фил.

М И Р 0 ђ I fl. I (Речннкт. за жилотђ.) - fcii r'''. ' .. ; •' Анотска. Види: латинск а купна. апститђ — то е латинска речЂ. Али они иои незнаду каква е то речЂ, знаду наиболћ шта е апетитЂ а они кои латински знаду, иезнаго шта е: апетитЂ. И свакш онаи свагда е 6 олђи апетитЂ имао пре него што е знао за ty речЂ. Пођи у 11. сатји одђ Стамбол-кагпе, па преко ш'пце, па кроз' чарппго на варош-кашго, па до твое куће баремЂ 50. пута рећи ће ти лгоди: „добарЂ апетитЂ". КадЂ дођеш' кући нећешЂ моћи ручати сит' си одђ самм „апетита." И тан обнчаи у целомЂ свету важи као учтивоств и наилеиши поздравЂ при растанку. А бмла бм г.елика увреда кадЂ бм човек' ишао сокакомЂ а нћгови познаници кад' бм лту место: „добарт. апетитЂ" викали: „да те Богђ изцћли!" а нћму ништа неФали, здравЂ ка од' маике рођенЂ. А то е оно исто, ерЂ човекЂ пред' ручакЂ наигладнји е, али ипак' свак' му говори: „добарЂ апетит." Таи e обичаи зацело остао или од' лекара кои су се тако са своим' болесницима праштали, или од' меанџја кои 6bi желили да е човек-b непресгано при добромт. апетиту. ТекЂ што се човек' избави тога: „добарт. апетитЂ" папође сокакомЂ, а оно са сви страна почну га бомбардирати са: „Наздравлћ ручакг.." и при свакомЂ томе иападанго мора човекЂ подићи капу с' главе и рећи : Фала. Зато Пошннци кадЂ еданЂ другог' куну, они кажу: „Немала ти душа мира као немачка капа." врЂ кааи нигди nie горе пего на ученои глави. Нема мнра ни пре ни после подне. И млого има лгодш кои бм платили одсекомт. иа годину порезу, само да могу мирно ићи сокакомЂ. Али бмти осимђ лгодш а живити међ' лгодма неможе се. Авглш, зове се ограда око куће, и као што е кућа ограђена тако е све на свету ограђено, и што е рђав!е кућа ограђена тимђ е ropifi домаћинЂ, а и онаи домаћииЂ, Hie добарЂ кои подигне ограду тако високу да неможе кроз' прозоре ништа пидити и да му неможе слободанЂ воздухЂ долазити, Лгоди оградомЂ чуваго се од' аидука да ift Heno6iro, од' лопова да iK непокраду, од' лисица да им' кокоши неподаве, у обште чуваго се оградом од' свега оног' од' чега се могу тмм' сачувати. Све е на овомђ нашемЂ свету ограђено. Душа e обграђена тћломђ ; тћло е обграђено со 6 омђ , соба кућомЂ, кућа е обграђена авлгомЂ; an.iia е обрађена сокакомЂ, сокакЂ градом' и варошго, варошг. е обграђена државомт.', држава Европомв, Европа е обграђена ланцем', пограиичнм брегова, брегови обграђени су моремг,, море е обграђено обалама, а цела е земла обграђена овим' округлимЂ просторомЂ. АтеЈгв и атарЂ то су две у изговору готово еднаке речи. али су у смислу различне, на атару стока пасе, а на атеру лгоди. Обадве су речи турске, али у свакомЂ езБпгу имаго свои подпуими смисао. Кодђ Срба ушла е већ' у пословицу речЂ: „теаии атерЂ одђ силе." И млоги су лгоди такви да за атерт. учиниће оно шго ииаче не бм за живу главу учинго. Тим' се човек' често и правда, а особито кадт. се ко onie, онђ каже, да е се ошо за атерЂ домаћина; ако недође рано кући, а он' се правда CBoiofi Јкени, иа каже: да е остао за атерЂ друштва. \|iч:л. шта е арт!л свак' зна, али опетЂ кадЂ е нареду нетреба да е прескочимо, него и о нбои што годђ рекнемо. Ни злато ни сребро ни драго каменћ, нису толи-