Шумадинка

V\\ ^ 11

ко ползе учинилн човеч]'еиЂ роду, као apTi'a. На артш остави човек' свое мисли , свого паметЋ, свон дћла. ед номђ речи на артЈи остави човекЋ себе самогљ целои будућности. Наравна стварљ да такође на арт1и остану и млоге лудости, инеосноване мисли, кнвигеоко тебе кадЂ наређашг., шта е то друго, него опи исти, кои су писали; кроз хиладе година стое, и са свакимЂ разговараш се, и млого више важе, него кадг. су ашви бмли, «р' човек' ишв' има само една уста и може само едном' или паивмше еднои гомили говорити, али кроз' артпо кроз' кнљиге говори човек' у едан ма хилндама. Apria е бела и чиста, зато треба човекЂ да добро пази шта ће написати, ербо пошто иапише неможе се избрисати. ApTia се за свашто и на свашто улотребллва. Арт1н е нЂИва на itoioft се мудроств сее. И арт1н се уважавала врло од' како е ioiu rh пронађена али никадЂ iofi шевећа цена давана него у садашнћнаше време. брбо од' како се светЂ средствомЂ apTie просве-rio, из' благодарности подигли су apriio на цену далеко већу него злато и сребро а и само драго камен Г.: и из благодарности почели су правити нОвце од' apiie. Мети неколико Енглезки или Аустрискн великн банки на тераsie од' вредности 10, или 20. хилада дуката, а c' друге стране мети 10 или 20. дуката па ће опет' оне банке бмти лакше. Сђ tum' е артш ве.шка честв и благодарноств од' просвећеног' човечества учинћна. Како се гди ратЂ поведе те лгоди почну заборавлнти просвету, онда они новци од' aprie све на маннз вредноси. падага. — Како е срећаиЂ онаи листић' apn'e кои дође у руке мудромв човеку, те што годђ паметно на н1,му напише, но ипак онаи листић' apTie одђ когђ е една банна начинћна, млого више лгоди чуваго иуважаваго, него какав' листђ на коме е бог' зна каква мудроств написана. Они мисле: „Лепе су м} г дре речи, али су лепше хилнде." Философђ т. е. само онаи философт. кои нема новаца рећиће А што ће ти иовци, кадЂ iK немошЂ са собомв у гробт. понети. „А банкер', т. е: философђ c новцмма, рећиће му на то: „А што ће ти мудроств, кад-i. е немошЂ са собомв у гробг. ионети. " Аиварт., то е лепо ело, само кадЂ е добарЂ. Наиболвш аиварЂ у Cp6in налази се у бакалници Хаџи-Димиrpia, врло добарЂ само е мало пресланЂ, и сбог' тога, слабо еду лгоди само аивара, него помешаго и лука и сирћета, веле да е тако обичаи; а оно Hie с 6 огђ обичан него наивише зато да бм се чинило да има ви не. О аивару има една позната прича. бдант^ ера дошао уз' пост' едномђ посавскомЂ кмету да му крсти дете. Кмет' за ручкомђ изнесе измеђ осталог' ела и аивара. Ери се допадне аиварЂ па остави сво друго ело и наклопи се на нћга. КадЂ домаћица види да оће ера савЂ аиварг. да поеде, а она му примакие чанакЂ сђ пасулг.омт., па га понуди: „вди куме пасулн." А ера, простт. човекЂ па незна што валл. одговорн: ,,Фала кумо, добро ми е и аивара.'' „Али аиварЂ е 30. гроша ока/' Рекне домаћинт.; ,,вала и вр1еди'* одговори ера и продужи еднако кусати аиварЂ. Често е врло пробитачно претворити се да е човекЂ простЂ, и да беаги неразуме шта му се говори и пребацуе. (Продужен 1 )) ел&дуе.) ~ г >ч.; . Д 0 М А fi Е fl 0 В 0 С Т И.

apiio. Нигди око Београда невиди се снег' и сунце управо топло грее. •— Чуемо да у Шабцу и ове године почели су опетЂ играти театерЂ, и да е на ново лето представлнна ,,Апотеоза Карађорђу" и да е се играло на задоволвство шабачкогЂ публикума. IIIto се пакЂ зиданл београдскогЂ театра тиче, немамо ништа новог' лвити, ербо саветованд врло полако напредуго. МеђутммЂ чуе се, да овде с.едећи немцм договараго се, и оће да се сложе и пореФене, па да представлаго у Пивари театре на нТ.мачкомЂ езмку. Гди ће наравно и млого Срба ићи, а доцше можда ће и правми театорт. за себе озидати, као што имаду по млогимђ местима, у Ческои н у Мацарскои гди iS нема ни трећа частЂ колике урођени. И тако сђ нашммЂ театромЂ бмло бм као и сђ паробродомЂ, за ког' диго смо ларму да га на акфе купимо, но тек' што су се позвали лгоди да купуго aiuiie, а паробродЂ бечког' дунавскогЂ друшства, већЂ е почео превозити изђ Београда у ЗемунЂ и из' Земуна у БеоградЂ. — Одђ Днка Илића изђ Крнћва окр. СмедеревскогЂ завукавпш с,е лоповђ ноћу у нЈ.гову кућу однео му 6'i. Д цес. и 147. цванц. И поредЂ свега строгогЂ траженн лоповђ се Hie могао проиаћи. Редки су случаеви кодђ насЂ да се краде, а 1 оштђ су далеко ређш да се лоповђ одма ненађе. Gp' наша полицаина струка тако е добро уређена, да између сто крађЈи, свагда готово 80. пронађе се. •— Некш селнкЂ ИванЂ изђ Губеревца окр. Београ,;скогђ. враћагоћи се из' Београда кући сђ колима, на коима е дотерао дрва те продао ; и кадЂ е у планини села Лисовипа хтео на кола да ce нопенћ, оманне му се случаино нога, и падне на точакЂ, око кога се кошулн обмота, и у истБ1и ма волови се поплаше, и почну низ' брдо бегати, и онђ Hie се могао сђ точкомђ разтавити , него су га еднако кола вукла, и око точка витлала. Кои е од' тешкш убонлосле 2'i. сата и престао живити. •—- бданЂ дописателг. нвлн: да е се некш Рана СтеФановићЂ изђ села Реовца више свое куће о еднои трешнђи o6ecio. И нико иезна зашто се o6ecio. (Како се незна зашто) кадЂ за трешнго.] — Господинђ ПетарЂ КозелпцЂ премештенЂ е за Началника среза качарскогЂ окр. РудничкогЂ. ДанасЂ у еданЂ сатЂ после подне дошли су четворица Турака у меану Милоша Ристића кодђ варош-uanie, и ту седећи око нечега су се посладили тако, да е еданЂ одђ нђи ci!04io и онога изђ другкства иђионогђ кои га е бмо напао. ножићемЂ своимђ трп nvra у тћло убо докђ nie оваи на мћсту онде мртавЂ пао; а томђ е ириликомЂ истбш и едногЂ нашегЂ папуџјискогЂ момка, кои е на ларму ову тамо изђ комшилука дотрчао и почео бмо ове развађивати у леву руку обранш, но не опасно. Убшц а е одма уваћеиЂ кои е сђ ономђ осталомЂ двоицомђ hj.iioвои власти предатЂ. КадЂ се е случаи оваи догодјо, nie тамо никакове далК ларме бнло, epi. е то бдително стићу одђ стране наше no.inu,ie одма предунређено.

Ни ове године нема ике зиме, данв за даномв све| лепшји долази, као да смо у месецу Марту, а не у Лиу -ј