Шумадинка

OC ® X»-

умрло. За ону годину, што ние плодна бмла као ова последни, наивише е то узрокЂ што е онда колера, транла, и поредљ колере шште срдоболн, коа кодђ , насв у равнои мери готово затире. А за цело томе nie узрокЂ што шлвиве иису оне године родиле. •— РатЂ немоЈке нигда умалити брои жителн у каквои землви, тако као каква зараза и болестЂ, ербо у рату гину само одрасни лм,1и, а жене остаго па опетЂ децу рађаго, и деца расту. Али болестЂ мори све сђ реда, а особито де^ie болести умалгого брои жителства. Докђ nie у Србт бмо таи обичаи да се деца пелцуго, Ј оштђ е манБи брои прираштенл 6 бхо. H o осимђ болестји кое едан'путЂ у десетЂ година дођу, има другш узрока, кои су непрестано у нашемЂ народу, и одб чега више се света затире него о Д ђ колере. А то е безЂ сваке сумнћ нашљ домаћ1и животђ на селу. Да говоримо прво о кућама гди нема соба; те су куће обичио одђ брвана ( одђ греда) на кући су двон врата, на среди куће огнБиште и ватра. С ђ кое годђ оћешЂ стране ветарЂ дува, око ватре обнчно спаваго лгоди и одрасшн деца, све слабо обучено и покривено, кадЂ се изготра пробуде снегЂ навеао крозЂ сваку рупу у кућу, ербо у кућама редко су гди брвна едно сђ , другимЂ склоплћна, да се неможе између нби провидити, , шта више на млогимђ местима таи е обичаи, да оставе навалице раздалеко брвно одђ брвна, кое ће се после само слећи. СадЂ представите себи еднога човека, жену или дете, кадЂ се у таквои кући зими разболе; ели могуће да десетми оздрави. Ле»ки поредЂ ватре, валнкЂ подђ главомЂ, гунћмЂ се noKpio, на полго мразЂ, и HtsiS ветарЂ леденикЂ дува, кадЂ га нужда притера мора онако болестанЂ и безЂ алвина да изађе на мразЂ изђ куће; и ако не 6 осђ а оно у чарапама баремЂ 30. корака да се уклони одђ куће. Та да е одђ челика мора умрети. — СадЂ да видите чуда, у онои кући кол има собу и зими ложе, и у нбои ^паваго; шштђ већма умиру лгоди, а особито деца; ербо натрпаго пуну Фуруну дрва тако, да се сви лончићи у Фуруне свуноћв црвене, па у таквои соби спава нби 7 а на млого места и десетЂ. Фуруна велика, соба мала и ниска, нби млого, па се угрее као у паклу. Ноћи зимске дуге, и свакш изђ те вруће собе необучен-b у козпулБи, по кадЂ кадЂ по неколико пута за ноћЂ, изађе на мраЗЂ, и онако знонва шчепа га зима по се разболе и умре, а укућани незнаду него кажу нагазЈо на вилино коло, или доцканЂ ишао преко поздера и бунвншта. Осо. бито одрасна деца страдаго сбогЂ вруће собе, ep-b на седу има доста дрва, на грего собу не за топлоту него за зноенћ. Млади лгоди са своимђ женама спаваго по вантима, гди негори нигда ватра, то може поднети докђ немаго деце, ербо имаго обично добре губере, и 6 сзђ ватре угрего се. Само ioniT't еданЂ узрокЂ умирана, да ]напоменемо. Представите себм: роди се дете на селу у средЂ зиме. Свако дете кадЂ дође на светЂ оно е онм први дана исто тако слабо и нћжно као да га е кралвица родила, ербо како кралБичино дете, тако и селнчко долазе на оваи светЂ изђ едне постоибине, гди е клима са свб1мђ за свакога еднака бмла. И тако едио дете кое е ићжно као роса, после краткогЂ времена мора мати упртити на леђа, па по наивећои зими и ветру носити га чита†сатЂ докђ дође цркви да га крсти. Ту наново купаго га у ладнои цркви водомђ изђ подђ леда. После крштенн кодђ цркве no кад' кадЂ нема гди да се огрее, него o-

пет-Б дете на леђа па по мразу мора нћи кући, и Hie чудо ако после неколико дана и жена и дете умру. И онда опетЂ село каже: „нагазила иа вилино коло." То су наиглавнш узроцБ1 с 6 огђ кои брои гкителн у Cp6in нолако расте; но има и Ј оштђ друпи стотинама, међу коима се може и таи узрокЂ навести што се на селу момцм жене одвећ' млади, а девоике удаго старе, а то 6biBa зато, што свака кућа едва чека да ожени когђ momка да ifi буде вмше у кући да могу више урадити у полго. Друга кућа коа има девоику неда iofi се удати, докђ е сво село непочне већЂ звати осеђелицомв, а то само зато да помаже сбирати летнну. Но о свему томе, а особито о домаћимЂ средствама, о начину н поболвшанго живота, и о болестима, валвда НачалницБ! санитета ммсле, стараго се и предлан«у како 6ti се тмма очевиднимЂ узроцима помоћи могло. врбо е за напредакЂ обштмв целе землћ, и сваке струке заната и радиности у землви, навнуждше да има доста житела ; а у Cp6in према другимђ државама могло бм шштђ трое оволико света рахатЂ жнвити, а за неволго и петЂ пута оволико. брбо у Србш на едну квадратну милго не долази вмше одђ 900. душа. А у Енглезкои на едну квадратну милго землћ долази по 5. хилнда душа. У Белгш по 8. хилнда. У Руcin по 600. у Аустрш по 3. хилнде и т. д. — И зђ Иеготина авлнго намЂ да е се више несрећнм случаева у прошломЂ месецу с 6 огђ одвећЂ велик^К снегова догодило. СнегЂ е на гди коимђ местима бмо аетЂ педли дебео. — бданЂ момакЂ лађарекш кои е онда бмо пошао с' лађе у село МЈниловацЂ нађенЂ е мрта†на путу. — Маринка жена Ј)орђа изђ Корбаве кон е са две свое кћери у гостима у Врбици бмла, враћагоћи се затрпа ifi снегЂ све трое, но срећомЂ буду нађене али полумртве, и две нзбаве се одђ смрти и поврате, а кћи iofi млађа после крагкогв времена представи се. •— У окр. црнорћчкомЂ НаиданЂ ВелвковићЂ изђ трнавца, украо е одђ свогђ селнка 9. кошница. Но rio нћговои несрећи при крађи уеду га две пчеле за образЂ и тако отеченЂ образЂ изда га буде затворенЂ и суду предан-Б. (Таи ће доћи у ТопчидерЂ да еде меда, и да музе краве.) СТРАНЕ НОВОСТ И. —• Праиске новине лвлнго: да е Императорско - руска академ!н наука наименовала Г. Вука С. Караџића, познатогђ списателл србскогЂ за свогђ коресподентног члана у осћкЂ историско -Филологични. — У Паризу место што су досадЂ Бунапарту звали , само: ,, Господиномђ" садЂ га већЂ починго сви и самм министри звати „милосгивммђ господаромЂ. " — За новми Францусши совћтв опредћлено 25. caмм генерала. -—- Што е годђ новина у Паризу, све су променуле • свое ћуди; и тако сада у ФранцускоК републики немаго■ тово ни едни републикански новина. — Све тавнице у гожноК Францускои препуне су ј незадоволБнм лгодш. (Ко е до садЂ у тавницн бшо задоволннђ ?) > Ј t ^ ( —• Говори се да е царв аустрискш дозволш на молбу Бунапарте, да се кости смна цара Наполеона изђ Бе1 ча у ПаризЂ пренесу.

До садЋ изншавши броеви неиогу се вмше добмти. Учр.

У Кнбнгопечатнби Кнлжества CpĐie.