Шумадинка

^»1 31 ШЕ

Господаромв Протомт., и сђ попомђ ПавломЋ изт. Врела растадосмо. Они одоше кђ Ужицама, а mw кући свакЂ CBoioK, а самљ л узљ топђ у ИалежЂ. 1. НЈ.пл. Ц!јлђ данЂ путовасмо по киши, растасмо се сђ ГосподарЂ ђорђемЂ, и а сђ Господ. Симомђ кнезомђ ноћи у Врбицм л1епомЂ селу. И 2. KJAin. КрозЂ Раииловиће и Сибницу, лепа села, дођосмо у БоракЂ у Симино село на добромв месту. Ту ужинасмо и написмо се поштено, три топа Гос. Сима избацм. Кућа му е лепо уређепа, познае се на млађима да е старешина правми СрбинЂ. Оданде 1 / г сатЂ идући дођосмо у Враниће кући Павла Поповића, и попа Димитрјн; красни лгоди, а васЂ лако заборавити нећу. Ту л и Госп. Веса изђ Лгобинића, нашљ капетанЂ, и топђ уквартирисмо се, а други наши до 100 момака поделише у село гди 2. гди 3. Описаги се неможе како насЂ е ово село лепо дочекало. Селацн су сами долазили и молили ипсђ кђ себи на нвартирЂ, као браћу утруђену и заслужену. Сутра када пођосмо, свак1и е добро благосилао. Таково е село кадЂ добра. паметна и радина киеза и поглавара има као што е Сима и Павле. 3. Посл1. panie пођосмо кђ Палежу, 2. сзта далеко ту дођосмо, ручасмо у механи, и л писа Госп. Архимандриту Петровићу у писму Г. Капетана Зикића, и описао самЂ му на кратко бои КарановачкЈи, преко пола Марка у Острун;ницг.1. После подне кренусмо се, и идосмо до Звечке 2 сата, до Грабовца 1. до Лгобинића 3. свега 6. сати, до куће Г. Весе. Ту насЂ лепо дсчека Г. Веса и угости, сутра ручасмо, и мени попђ Лнко показа путЂ у Таково % сата одђ лгобинића. У Таково самЂ дошао на ношо попу Петру, hIvmv самг^ се казао, ко самЂ, затрЛ1о ме е и полгобт као свога човека. Кодђ нћга самв провео и огааи данЂ, и 4-TbiH НЈ.пи npiaTHO и у сваколкомђ разговору, онђ ме е прелепо дочекао, изпратш, и дао ми е едне чарапе (то е овди знакЂ особите лгобови и прјдтелЂстка). 5. HJain. По ручку раставши се сђ попомђ ПетромЂ пођемЂ у Врело Moiofi милои домовини, и дођемЂ кђ Iokсиму, и ту се сђ нвима излгоби : кодђ куће бшаше 1оксимђ и Лаза и 1осимова жена Анна, и Павлова жена брина и 4. деце 1осимове, една девоичица лепа Аннина, и мати Тодора. Ту самномЂ многи разговорЂ бм, и пи се у здравлћ CBiro. — Ту самЂ провео у миломђ одмору и дружству 6. 7. и 8. К)лш. а S. lOaiH. Идо у врелску цркву , ту е 6 бш попђ Бран ко и Лнко нзђ Лгобинића , лопђ Павле изђ Врела и Го сподинђ Веса •—- а Госимђ е црквенакЂ и цркву лелшу у Cp6iii видјо нисамЂ одђ врелске и лепу кућу кодђ цркве за приходнике . Ту ми говорише да будемЂ магистерЂ, и да бм самЂ само услаждешго и срца захтеванго слћдовати могао , то бм самЂ воистину учинјо . тако е лепо место и npiaTiio Врело . — Ту ми стиже кнвига одђ проте да што брже у Бранковине идемЂ, и л таки после пОлдне сђ Ioсимомђ сћдавши на kohI. дођо у Бранковину послћ 4. сата пута . — ГосподарЂ Лковђ отишао беше са воискомђ на Ужице . 10. Н)л1л. Оде ГосподарЂ Прота на остружницу и у ЗемуВЂ за ради џебане, и други потребнм ствари; а н оста дома, управлнгоћи кнљиге куда кон иадлежи.

м И Р 0 ђ { л. (Речннкт. за животт. ) 1>адн1>п данЂ. Иа баднљи данЂ манћ се кодђ насљ врача него у очи 1)Јрђевадне. На баднг>и данЂ — кои по

кадЂ кадт> у очи Божића пада — нема млого врачанл, али има доста народнм обичаи кои су сви готово наликЂ на врачанћ. Таи данЂ дигне се, обично домаћинЂ изђ куће узме сикиру, и већа частЂ укућана за ићимђ, и оду у шуму. Изберу еданЂ младЂ пра†церићЂ, и едант. почне сећи, а сви наоколо трче и вагаго нверћ што од' тогђ дрвета одскаче, и редко кои нверЂ на землго падне, наравна ствартз, да по гди кои ивер b удари и у чело онога кои оће да га увати. Потомђ упрте на леђа, и донесу кући, и метну га на ватру. бдни окрешу гране, а неки оставе све као што е одсеченЂ. Онда домаћинЂ са томђ истомђ сикиромЂ, пре неп> што е iiito годт> друго секо, дође у воћннкЂ и сва челадЂ за нг.име. И стане па замане пгго годђ може на ону воћку коа nie родила тога лета; а челндЂ запмтаго га: „шта ћешЂ то?" а онђ одговори: „оћу да е посечемв наватру." А они га опетЂ iibiTaro. „А зашто?" .,врЂ nie родила овогђ лега." Одговори .потито домаћинЂ. Онда сви окупе га молити, да непосече ту воћку и да ће до године родити. Тада домаћинЂ на ту молбу, епусти сикиру, и само мало сецне, и оду на другу воћку, и сваку оставн само подђ тммђ уговоромЂ ако до године нероди да ће е за цело посећи. Полажаиникћ кадЂ дође на БожићЂ, а онђ узме угаракЂ одђ баднака па пара у ватру и благосила: „колико овде вариица, толико ти у стану овчица, у полго волова и кравица; у улБнику кошница и т. д. Увече просгре се у свакои кући слама, и деца лЈгочу а лгоди и жене квокћу по слами. Обично ора се еде и куваногЂ гкига. Неки на божићч> а HeuiH на баднви данЂ, благосиллго узв ора. Тако едапв за вечеромЂ узео ора, и окрећући га у руцм благосилно: „како оваи ора бмо пунт> тако бмла наша кућа пупа берићета. Како оваи ора бмо пунЂ, тако бмли пуни амбари жита и тако чита†сатт> набрано, и уза сввкш благословћ викали су укућани: „аминЂ" кадт> веће све поброи што му е срце желило; онда се прекрсти па ора разбје, а кадт> тамо, а оно ора шупалБ и ништа нема у нћму. СадБ, то домаћину и домаћима никакве бриге не зада, него сви у гласЂ прсиу се смедти, и први домаћинЂ повиче: „Нечуи Боже шта пси лаго" и сва челддЂ опетт> за нбимђ повичу место „амина" то исто: „Нечуи Боже шта пасЂ лае." И на томе се сврши, и то намт> наивише сведочи, да нашЂ народЂ nie Сувише суевћранЂ, ерЂ друг4ie то бм читаву кућу сневеселило. — бданЂ ера, комђ е мало 6б1ло да узме ора ла у кући за вечеромЂ да тако благосила, него е хтео да благосилл на полго, и да буде ближе неба; зато остави сву челад -б укући, и каже имт> да они изђ куће само вичу: „аминт>" а онћ изађе наполћ и попенћ се на илотђ ; узме капу у леву руку а ора у десну, и почне викати: „Како оваи ора бмо пунЂ тако бмла пуна кућа скроба и скорупа и другогЂ бернћета" а они сви изђ куће повичу: „аминт>' ; . Како оваи ора бмо. пунЂ, тако бмла свагда пуна тиква pauie и кеса новаца, и мегпина катрана" а они опетЂ изћ куће повичу: „аминЂ'' ОпетЂ ера почне: „Како оваи ора бмо пунЂ —• ■—" но ту му се омакну ноге, и посрне сђ плота, но непадне на землго, негомузакаче пеленгаће за плотђ и обеф се стрмоглавце па онда повиче: ,,f! сломи вратт>" и они изђ куће опетЂ сви повичу као и досада : „Аминђ " ера nie се могао самт> да избави, већт> опетЂ висећи стрмоглавце о плоту запомаже ,,Аи помагаите л се обеси." И челлдт> изћ куће опегЂ сва угласт> као што ifi е научјо повичу„аминЂ". Наипосле дођу KOMinie те га скину сђ плота.—• Католицм место бадндка имаго едно мало обичио брезово v раиато дрво, кое зову: Христово дрво. — И кое сво о-