Шумадинка

№ 9.

У Београду, у Вторникт. 29. Лнуара.

1852.

ШУМАДИВКД, ЛИСТЂ 3 А ЖШ&ШШШЖФВДЊ , ш&ш Ш МП1Ш, УчреднипЋ и издавател1> Лшбомирч. II. Иеиадопм!,'!..

Оваи лнст^ излази 15торникомЂ и 11ет«омт». Цена му е годншни безЂ завитка 14. цв. а полгод. 7 цв. — са завиткомт* no' цв. на по' год. свупл&. Ко жели у Београду да му се носи кући а не у дуКант* нли у канцелар*!«) no' цв. на пола год.

П Р А В li Л А ИЈ fl В 0 Т А. (И зђ Хорац!а itnt. 111 п^сма I.) Нека одступе мрави оглашене, Вонмите вКрни тихоиђ гласу момт>. Свештеникљ муза песме нечувене Дечицм поемЂ, роду свомђ. Крал1>ви силни судбину и срећу Народа дрше у рукама свогб. Кралћви силу почитуш већу. КадЂ громом '1. грми са вмоине Богђ. СбћЈва се често, да Фортуиа лгоби вднога више. него другога, Xpa6pie оваи боине главе руби. Онаи богатствомх, дмви свакога;

Там' неко спине титуле ужива. Ордени другогЂ диче и почеств: ГробЂ великаша i:ao и слепца скрива. JKpe6ie свима смрта. известна еств. Коме надЂ главомЂ виси мачт. обнаженЂЈ Тогђ не весели млогш ела брои, Наилепше свирке санЂ не носе блаженЂ. Нит' песме птица даго му nonoir. СанЂ тих1и лгоби безбриЈкне тежаке, Радо на простми силазећи прагт.; Седи у ладу ислодђ липе лаке, Гди се са лишћемЂ ветрићт. игра благЂ. Коме е. доста, колико му треба, Тогђ не печали бесна мора кварЂ. Нит' мотри брижно на промене неба, Нит' какво време пише календарЂ. Градв е л' потуко впшграде родне, в л' му буица покварила лзђ, Да ли су нБиве плодне, ил' неплодне, Све му е равно: слота или мраЗЂ. Ситђ свакидашнј. богитмрт, гунгуле, Оставлл дворе, н већ' Mp3Kifi ловђ, У мору зида вел колЈ.пне куле, Да себи сгради видђ забаве новђ: Ал' стра и грижа у застопце бега, КудЂ господара води далвнми путЂ, Наигврђа лађа не задржа нћга, H за лшачемЂ трчи немирЂ лготђ. Кадт. срдца тугу, едЂ, ил' млогу болго Не може злата стрти празна сластв; КадЂ бригу црну, при богатомЂ столу, * Не разведрава редии ела часм>:

Зашто бм горде искао дворе нове ? Mp3io старми могђ кућерца крои, ? Зашто бм плако, што немамЂ интове, Што Hie BehiK Moifi слугу брои ? I. С. Поповићт..

М И Р 0 ђ I а. (Речннкт. за животђ.) Благодарностл. То е она речЂ коа свакомЂ човеку на езмку, а редко коме на срцу стои. Уза CBaitifi разговорЂ чућешЂ гди еданЂ другомЂ вели: благодаримЂ. У самои пакЂ ствари редко гди има оие праве благодарности. Када кинешЂ, па ти рекне ко годђ : „наздравлћ" ти му одма одговоришЂ : „благодаримЂ'' и онда сте квитђ. А млогима кои су ти добра учини.ш, некажешЂ ни толико Лено ШилерЂ у CBoiofi трагед !и „ Донђ КарлосЋ" каже: да ништа nie лакше заборавиги него благодарностБ, Но шта ћемо кадЂ оне праве благодарности нема на свету. брбо, ако ти ко годђ учини какво добро сђтомђ намТ .ромЂ да му по времену шштђ веће добро ^ чинишђ; то онда ништа ти друго nie учишо него ти дао свое доброчинство подђ интересЂ, па ако му нигда никакво добро неучинишЂ то онда онаи нека се иишта иетужи да си му неблагодаран-b, него нека се тужи да е свое доброчин. ство на рђаво место дао, и тако да му е напиталт, пропао. Ако ти когодђ учини какво добро сђ томђ нам1>ррмт, да га волишђ и да га фзлишђ, то опетЂ ништа друго ние учинјо него те е подмитао; па какву благодарностк, зато тражи. Ако коме учинишЂ какво добро само зато да ти онаи буде до смрти благодаранЂ, то си му само поклото еданЂ капиталЂ али дати уредно свагда интерес-в плаћа. и тако то поклонћно доброчинство изађе му на носђ . 6рЂ ако заборави кадЂ те сретне да ти нескине капу и нерекне: добро готро, илидобро вече; онда тм манешЂ главомЂ и кога првогЂ сретнешв тужишЂ се каио ти неплаћа интересЋ. Па заслужуе ли то благодарноств? V4Hiiio си му еданЂ путЂ добро, да ти на нћга непрестано ингере ^Ђ плаћа. Обвезо си га да ти благодарностћу pooje, и хтео бм да ти непрестано говори: благодаримЂ. Па зарт, таква себична благодарносгг, има понлтје оне праве благодарности? Ако учинишЂ ономе добро ко ти е кадт, годђ у помоћи у чему бмо, то пишта друго nie, него си му се одужјо, и само јоштђ hito nie у обичаго да се пишу квите. Човека свакогЂ сама унутрашнн совеств гони да чини одшмђ добро кои е и нћму учшпо, а то Hie