Шумадинка

кччфј. о i •* *

ништа друго него природнни путв да се одужи. Кои iiaui. чини другоиЂ добро а не онима коа су нћму ј'чини ли; таи нншта друго неради, него е узаимк) на дае подћ интересЂ; а то заго чини друглма добро, што се нада отудт. нећемЋ добру за себе, то се дакле зове узети 6. на сто подЂ ингересЋ, а давати 12 или 24. на сго. Па зарт. таква доброчинства оћете да су благодарна! КадЋ учинишђ какво дооро евомт. непрјлтелн), то чинишђ само за то. да добЈештЈ у нћму едногЋ пр1нтелн више, одђ когђ се надашЋ имати ваиде, или ако не зато, а оно да осталми св«1Ђ реипе да си великодушанЂ. То добро дакле нечипишђ само добра ради, него себе ради. Ila зарЂ такво добро вредно е благодарности. Природа е такву л1обанЋ човеку спрамЂ самомЂ себм улила, да у сваку н ћгову речв у свако нкгово добро или зло дћло помешана е више или ман!> себичностЋ. Нико јоштћ на свету иикоме Hie учиnio добро само зато, да му онаи буде неблагодаранЋ. —■ Шта ћемо са онш > гћ доброчинствомЋ, кадЋ на примћрЂ, добЈе какавЋ сирома или сирота са ситномђ децомЋ, 50. или 20. дуката сћ еднимЂ писманцетомЂ 6e3i> подппса у коме само пнше то, да: една госпол или господинћ шал1> у иомоћЋ ту суму, и иеда се познати ко е. То опетг> ништа друго nie, него или унутрашнЋи или сполншнћи кака†интереСЂ, кои е причшио то доброчинство. Сполншнћи интересЂ 6wo 6bi то, кое обично и бмва, да се siosne Фалитн како е учишо добро без'да когодђ о томе зна, а ириповеда гдн годђ кога стшке. УнутрашнЋи пакЋ интересЂ бмо 6bi то, кадЂ 6bi неправедно стечени новаца имао, или кадЋ бм га зашто совћстЋ гризла, па онда учини то добро да 6fai му мало лакше иа души 6б1 ло . И да бм се они коима добро учини за н 1>га и нћгову душу богу моли.1и. Па зарЋ таково добро вреди праве благодарности. •— КадЂ ти когодђ учини какво добро, па кадЂ му оћешЋ да рекнешЋ зато: благодаримЂ; а онћ ти мете руку на уста и неда да му рекнешЂ: >i>a.ia: то ништа друго незначи. него да му рекнешЋ два путЂ: Фала. И кадЂ будешЂ У друшстну, да му будешЂ, прво благодаранЂ за учинћно добро, а друго да га ФалишЂ и да му будешт, благодаранЂ заго, што ти ше дао да му у очи благодаришЂ. То дакле ништа друго Hie, него ти е учишо едно доброчинство, а тм си му дао облигацно на два. Праве благодариости нема мећЂ лгодма нити може бмти. Праву благодарностЋ чуствуе човекЂ само спрамЂ Бога, кои му безЂ икакве себичности, и безда се познати и видити дае, чини у свакомЂ тренутку безброина добра. Праву благодариостЂ човекЂ дугуе само природи, коа му јкивотћ дае; кон свако готро рано, буди сунце да изађе и да намЋ cin. ko;i цвеће око насЋ сади да намв шивотћ слади, и милјове другји благодКннЈн чини. Права благодарноств, неможе се на земл&и између лго.ни узаимати, она е само за небо ооредћлена. А благодарностЂ ова кол сада међт> лгодма постои, то с пола благодарности. то е само една свеза више међу лгодма. Али ма колико благодарностЋ бмла скопчана, са себичносћу лгодш, инакЋ добра е стварв: премда, међу лгодма у обичномЂ животу, благодарностг,, е наиевтинЈн награда; но кадЂ одћ свега срца иде н кадЂ е постоаиа и у свое време, опетЂ нешто вреди. Бјквз . Шта е буква свакЂ зна Но има млого лгод!и на свету кои сами себе непознаго, зато да бм 6o.il, себе и све ствари познали говорићемо о букви. Буква е високо, нко, велико и гранато дрво, али опетв ништа друго nie него буква. Кодћ cbiro славена буква се сматра за свето дрво, и славени пре него су примили веру Христову свагда су свое олтаре имали у буковои шуми,

и ту свое жертве спалЂивали, као што на острову Риге_ ну и свуда сведоче заостатцм, гди око стари славенски нзически олтара редко е какво друго дрво видити осимђ букве. ОтудЂ се и БукварЂ зове тако. врбо у старо доба Hie бмло apTie; на су славени с' ножемЂ учили писати, и писали су на буковои кори, кон е сходиа зато. То сведоче славенска прва два писмена кон гласе: „азЂ буки" ко е ништа друго незначи иего: „н самп буква" то естЂ: „н знамЂ писати." Сђ тога остало е међу славенима то дрво у важности. И сђ тога међЂ свима славенима и данЂ данашнви, има доста букава. Што се тога обнчан тиче, мм и Бугари наиболЋИ смо славени. врљ после грмова паивише кодђ насЂ букве расту, премда одђ године до године све се више крче. Одћ буковогЂ жира паивише веверице н ћурке имаго ваиде. Букве сгое и данасЂ кодђ CBiro славена у великои важности. И о, колико самЂ n на ческомЂ, полбскомђ и словачкомЋ езмку читао песама кое су се и у сгаро и у ново време певале буквама. Но инакЂ у наинов1е време кодђ млогји c.iaBenciiifi народа прешла е буква у подсмеи. Koe име придеваго ономђ кои незна ништа, а кое е у старо доба значило да зна све. Исто тако имамо п речЋ : художество, кое кадЂ се точно преведе ништа друго незначи иего : рђаиостЂ, epi-.: худо nie ништа друго него: рђаво, или сиротно. И тако у старо доба кадЂ славени нису умели уважавати умћтиостЋ и вештину и кадЂ нису имали никакви заиата ни маистора, па кздђ е кака†стран -ћ маисторт> дошао међу нћи, и pa,i,io пгго годђ вешто они су нзћ зависти. или изђ презрешн звали га художникомЂ. Или што е могућше и вћроитнје, да е художникЂ значило: Сиромашакт>. fipi> ко е годђ 6faio вештакћ и художникљ, онЂе бмо сирома. И тако дак-ie букве у старо преме. значиле су млого, а художницм мало; а садЂ букве значе мало, а худогкницм млого. И што е манћ букава на свету, тммћ већу важностЋ художницм имаго. (Продужен^ сл^дув.)

Д 0 М A h Е Н 0 В 0 С Т И. Полгодишнћи испити у артилћрискои академш свршени су, нри коима се као што чуемо успћхв врло добарЂ показао одђ учећи се младм питомаца. С Т 'F А ii Е II 0 R 0 С Т М. (ПрииосланЋ допист.) JY° 298. Загребачки немачки новина одћ 29. Декемвра имаго еданЂ чланакЂ некогЂ корресподента подђ надписомђ; „б —i сђ босанке граннце" слћдугоћегв содргкад •" „Премда иисамЂ очевидацЋ, но опетЂ самЋ одма ио учинћномЂ дћлу на месту бмо, гди еданЂ турчинЂ у нћговои нрости некогЂ сиротогЂ Христннина (раго) збогЂ маленкости уби, и зато небеше ни наиманћ казнћнЂ. Оваи догађаи морамЂ н обзнанити, да бм свакш сазнао, какву заштиту, Христани у пашемЂ сусћдству живећи, одђ босански заповћдника уживаго. Уб1еиии оваи ХристлнинЂ дуговао е едну годину дана некомЂ турчину 14. ф. кои дугђ сбогЂ велики дашпл, кон су на раго одђ 5. ман о. г. разрезана бмла, немогаше платити. ТурчинЂ и Христннинђ, последнЋЈи отацЂ петоро деце, пођу едномЂ са i о штђ вмше Христлна кћ сасганку, и кадЂ су близу састаика бмли, ТурчинЂ захте да му ХристанинЂ 14. Фор.