Шумадинка

плати. ДужиикЋ моллше га да се иритрпи; но ТурчинЂ извади свои атаганв, безЂ да е Хрисганину на нћгово изниненћ што одговорити хтео, прободе га, уклони се безЋ етра' с -ћ места и отидпе иући. Ово се случило npe три неделК, и ни самв хтео то пре авности предати, докђ нјгсамх> саобштити могао: каквои iou е казни оваи Турчииљ подвргнутг. 6wo. Но кадЂ сама пре три дана чуо, да е ТурчинЂ на тушбу христана и сведока, за нћгову обрану само одговарао: да онћ ништа о томе незна, да е Хр истлиииа пробо, и да е iiotomi >, — безв свакогг. далћгн изслЈ.довапЈн слободанБ одпуштенЂ, то ово срамно дћло публикуиу нвламЂ, да свак!и увидити моше какву судбину сирота ран триити мора и т. д, '• На ово е еданЂ ренегатЂ именомЂ МуратЂ, иапетанЂ у Генералт, штабу сада у Босни заповедагоћепз ОмертЈПаше, Сераскера воиске Европеиске турске, одговорЂ у исте загребачке иовине дао, кои непролуштамо нашииЂ читателг.има изђ тогг. узрока саобштити: будући намЂ онђ еданЂ интересантнми образацЂ опроврженн изммшлћни обвинени противу турака, не вшие као пре са Физическимђ , него на полго лвности — са душевнммЂ ору;к !*емЂ увидити подае. Онаи одговорЂ гласи одђ речи до речи овако : „Славно учредничество Загребачки Новина уиоллва се: да слћдугоћш одговорЂ на горепоменуту исторпо о убЈиству кое е еданЂ ТурчинЂ надЂ босанскимЂ Христаниномђ V4Hnio, у свои листђ ripinMn.„Премда иисамЂ очевидацЂ, но опетЋ бнвпш после дћла на месту догађал, наодимЂ се побуђенЂ еданЂ слу. чаи лвности до зпанл довести. кои не само да наигроз1пимђ случаима принадле;ки. него е 1оштђ и така†да страномЋ свету noiiHTie дати мо:ке: до когђ се степена лудости христиннски подданицм ове провинцје з6огђ уплива такови' Htioubi единовћрника довео, кои ionrn. манћ него полуобразЋ; а тмиђ више безстидностх, у воо. 6paa;eniro, место да и ( јни грађани бмти оће, млого ма. н I. едина подпора нђшвогђ внутренЈ.г' и сполашнћгЂ уваженјн, безт^ кое иначе собствени бшти небм могли, само у неномЋ непр1 'нтелЂскомЂ cor.iaciio проти†cBiro исповћдаш"л муселманства тран;е, и Докле се i!i.icoi;a Порта равноправностЂ ceiro обм гагелл нЈ.не области, безЋ разлике вћроисповћданјл увести труди догле се они ст> HijioBe стране, што Btiiue могу, слепу мрзостг, противу свакогЂ турчина разпространлвати папгге." „На добру едногЋ турчина на селу живише 8. Христдна као тегкацм. Ко е нвјове чисте куће, окружене наилепшимЂ воћндцмма. Hfcioise дворане сг» млогочисленммћ оборима, шталама, н нЋ1'ове амбаре пуне ране сваке сорте, p.H/i.io, морао е признати, да се сви лгоди сђ нћ!овммћ Фами.инма у ладоволвномЂ благостоннјго налазише. КадЋ се за узрокЋ ог.оп. пмта, онда су бмли — изванЂ места само, гди на жалостЂ раа мћсто да на благодарностг, согласна буде, напротивЋ с6огћ Фанатическе мрзости оротиву свакогЂ турчина ммсли да раи заслужуе— едногласни у томе. Све кое нова срдечну доброту, особмто благодуuiie муселмана. О нђ е бмо имше ирЈлгелт., него ГосподарЂ нЈ.гови подданика." ',6данЂ данЂ, (а то е бмло на БожићЂ) rioiu.no му ови едну питу као частЋ, кући." „Добродушими ТурчинЋ примн ову несумннгоћи о iijboii ништа, даде зато 2. овце изпећи и нЈ.говои раи као частв за частЋ послати."

„Послћ три дана, ТурчинЋ умре, и у исто време и нћгово шесторо деце и жена у наи ;кешћшмЂ мукама животћ свои окочаго!" „Целу ову Фамилпо ова е ран потаино отровала по мешавши у питу отрова, и за извршеше овогћ богомрз" Korii дЈ.ла изабрала е она у h I .homij Фанатизмусу БожићЂ." „ЧитагелЋ е до сада истормо о два догађан чуо. Иоследна е може бмги јоштђ грознјн него прва." ,,СадЂ е пмтапЈ. наравно, у колико су обадве истините." „Да искрено признамо, нема ни у еднои ни у другои ни словца истине. „Но ако ће посилатеЋ овогћ на пмтанћ одговоригизашто е ово друго причанЈ. изммслш, то му неостае друго ништа, него почитаемогЂ читатела, кои се при читанго новина изклгочително са политическимЂ садржаемЂ, а не са поезЈомЂ занима, сћ тммћ примћчанЈемЂ за опроштенћ молити: да се у Хемш една киселина са Алкали неутрализира и тако да е потомђ и еднои причи као што е и ова лрва ис/ropia, наисходше оиетЂ едну причу противопоставити." „Благоразумнми ће читателЂ кои и срце за нЈ.гове сачеловЈ.ке има, ria онда когћ вЈ.роиспов1,даш'д бмо, изђ овогђ иредставлен1н лако такође и политическн слЈ.дство извидити зпатн: сирЈзчЂ: да лгоди или пакостни лгоди, таковммђ оклеветанЈама, као што iK наведенми чланакЂ садржава, коимђ пачиномЂ политическомЂ сташо у коме се христани и турцм налазе, нешкоди, иего, почемЂ се они таковимЂ лажама како неку непомиримостћ поджижати тако и ово иђшво бЈ.дно у.мм шлеш'е у пространомЂ o6ariio разпространити труде, а тмие и ослабила средства противу могућности мира ири допуштанго обште равпоправиости трагке, то да они нћјовбшђ овдашиЂимЂ едновЈ.рницмма амачио вмше шкоде, пего што имђ асну приносе." И зђ сигурногЋ извора могу вамЂ авити: да е нћгово превосходителство Ч. ОмерЂ - Паша, о споменутомЂ уб1иству христанииа дао извћстја прибивати, и да се мзђ овм о подпунои неоснованости ове приче yislipio, кое е лагкностЋ една едина ц Ј .лћ : да христане у непрЈателскомЂ неспоразумЈммго лрема турцмма држи. Свакш, кои е са турскимЂ државоправленЈемЂ лознатЂ, ioniTfc и изћ примћчашн, коа се у исгомћ корресподеиц-артиклу, садраге, увидити мора, да се у воиску турску, коа се одавно изклгочително само изћ муселмана состоала, сада и христани и то у тои соразмЈ.рности примаго; да на 1. турчнна ЈО. христана долазе! — ово е едно примћча!ме, кое е тако лудо, да ако бм о томђ што nporoBopio, морао бм здравми рузумЂ читателд увредити." — IIo наиновЈемЂ иопису у Паризу има 6 сзћ солдати 1,021.530. душа. Путпика н странаца кои се само по неколико дана у Паризу задржаваго нма 8. хилдда. 4. хиладе душа има садЂ манћ у Паризу него у год. 184(ј. •—■ Дрва слободе, и надписи: слободе, братства и еднакости у целои Францускои изчезла су. У Марзелго на место избрисани речш: слобода, братство и еднакостг., ноћу су на неколико места несташни лгоди написали: ИнФантер1а, naBa.ilipia и артилћр1н. — У Европи по наинО!иемЂ попису има 3.600.000. .поди подЂ оругкћмЂ. — О дђ 1800. год. петЂ пута питанЂ е Француски народЂ: „Оћели едногЋ одђ Бунапарти себм за управителл ; и вазда е одговарала нкимђ вишествомЋ гласова да oJie,